42.
Moj susjed,Kinez,egzilant,ni on nema vremena.Otkako se nasao izvan Kine,svako ga mjesto zulja kao neudobna cipela.
-Ooooo-kaze kad se sretnemo na stubistu.-Kako ste?-dodaje i tuzno me gleda.
-Zaposleno.Citam oglase-kazem.
-Nesto trazite?
-Posao-kazem.-Eto,fakultet na Aljasci trazi predavaca knjizevnosti.Ne znam da li da se javim...
-Nemojte-uzdise tuzno Kinez.
-Zasto?
-Aljaska je SHIT-kaze kratko.
-Zar ste tamo bili?
-Bio sam.Tamo nema niceg osim snijega.
Kinez i ja razgovaramo na engleskom jeziku.Kinez trazi pogodnu zemlju.U mnogim je zemljama vec bio.
-Pa necete reci da ste bili i na Grenlandu?!
-Bio sam.
-I?
-SHIT!
-A Berlin?
Kinez me nekako sazalno promatra.
-A Evropa?
-Hm...Evropa je,nazalost,takodjer SHIT-uzdise Kinez.
-Zasto se onda ne vratite u Kinu?
-Ni Kina vise nije ista-odmahuje Kinez.-I ona je u medjuvremenu postala SHIT.
-Slusajte...-kazem.-A Nova Gvineja?
-Oooo?Nova Gvineja?-sumnjicavo podize obrve Kinez.
-Jedno mjesto tamo,otok Biak,provjereni je raj na zemlji.
I ja zivahno,kao da sam sama tamo bila,prepricavam sve sto sam cula od znanice koja se nedavno vratila iz Nove Gvineje.
-Kako ste ono rekli?
-Biak.
-Zapisite-kaze Kinez i vadi mali notes.
I ja zapisujem.Kinez srice ime otoka.
-Oooooo...-kaze i polako se uspinje stepenicama u svoj stan.
(Dubravka Ugresic-"MUZEJ BEZUVJETNE PREDAJE")
Post je objavljen 28.07.2008. u 00:17 sati.