Pregled posta

Milan M. Ćirković, 23.07.2008. u 21:06h

dr Dabić, ili kako sam prestao da se brinem...
...i naučio da volim kvantnu bioenergiju.

Kad vam Englezi čestitaju na ekscentričnosti i uvrnutosti, onda to zbilja nešto znači. Meni se to desilo sinoć ovde u Oksfordu, gde boravim kao jedan od organizatora međunarodne konferencije o globalnim katastrofičkim rizicima (koju smo uspešno okončali 17-20. jula) i ko-urednik prvog "sintetičkog" zbornika tekstova na ove teme koji je pre koju nedelju izašao iz štampe. Naravno, povod je bio dr Dabić, poznati duhovni istraživač kvantne energije, nešto na čemu nam, kao što reče jedan kolega, pakosno zavide Terry Gilliam i ostatak Monti Pajton ekipe, jer nešto tako bizarno ne bi ni njima palo na pamet. Poput Pitera Selersa koji je istovremeno mogao da bude i kapetan Mandrak i predsednik Mafli i suludi nacista dr Strejndžlav, tako je i naš "heroj" istovremeno mogao da bude i pesnik Karadžić, i krvavi ratni zločinac Karadžić, i duhovni istraživač Dabić i ko-zna-šta-sve-još-ne, a što će istraga utvrditi. Naročito je fascinantan taj njegov "istraživački" aspekt.



Meni je manje interesantan sam Karadžić i cela politička strana ove ujdurme, koliko svetlo koje ovaj slučaj baca na sve iscelitelje, vračeve, spiritiste, numerologe, vidovnjake, »duhovne istražitelje« i uopšte, kvazinaučnike svih vrsta. Mislim da je odličan trenutak da se - makar pod plaštom traganja za beguncima i zločincima, te njihovim, verovatno takođe paranormalnim pomagačima - malo pretrese i pročešlja rad ove hohštaplerske ekipe. Ne sporeći drevnu narodnu mudrost da "u svakom kukolju ima i žita", te da se među kvazinaučnicima ponekad nađe i poneki zalutali ozbiljni, a neshvaćeni istraživač "graničnih fenomena", čini se sasvim jasnim da to ni u kom slučaju ne bi smelo da ometa borbu protiv ovih anti-prosvetiteljskih i anti-racionalističkih pojava koje parazitiraju na bolesti i muci naivnih i nedovoljno obrazovanih ljudi. A pošto je obrazovanje naš apsolutno najveći problem (i verovatno izfrizirana statistika koju su krajem prošle godine objavile jedne novine u vrlo servilnoj službi Koštunice-doktor-Vojislava ukazuje da je stanje alarmantno sa više od 15% nepismenih i više od 40% stanovništva bez završene osnovne škole), onda nije ni čudo da je dr Dabić imao pune ruke posla.



I dok na ulicama Beograda ponovo imamo povećani nivo zagađenja, u mentalnom i kulturnom prostoru ono nikad nije ni opadalo, mada se od vremena fantomske "grupe 69" za parapsihološki rat u blaženopočivšoj JNA, pomalo povuklo van institucija. Nema više zatrpavanja Rimskog bunara i bacanja kletvi na Vatikan i SAD, danas su popularni privatni fakulteti (tipa Astrološki institut "Johan Kepler", mada je to još najblaži primer, organizacije za alternativnu medicinu i lečenje verom su mnogo jezivije), a verovatno je gomila sličnih kvazinaučnih sekti registrovana kao nevladine organizacije.

Naravno, cela pojava nema korene od juče, već je otpor i prezir prema nauci i racionalizmu ovde jako duboko ukorenjen i ima snažno civilizacijsko utemeljenje. Sa par časnih izuzetaka, istok Evrope nije nikada iskreno prihvatio tekovine prosvetiteljstva i pro-srednjevekovne snage su u njemu uvek ostale snažne; to je i razlog što, dok su vračare i iscelitelji uvek cvetali na ovim prostorima, ljudi poput Lomonosova, Fjodorova, Ciolkovskog, pa naših, recimo, Dositeja, Vinavera, Milankovića, Pekića i drugih su uvek ostajali na margini (ili držani pod budnom prismotrom nadobudnih službi). Dok to zaostajanje ne prevaziđemo, nećemo istinski postati deo savremene civilizacije, niti ćemo biti u stanju da kao društvo i kulturna sredina opstanemo u dobu najvećeg procvata nauke i tehnologije koji nam, uveren sam, tek predstoji. Kad je Stanislav Vinaver svojim kritičarima (od kojih su neki bili ideološki hohštapleri, poput Marka Ristića) rekao da "bez [Ajnštajnove] teorije relativnosti danas nema dobrog pesništva", to nije bila metafora, već duboka i za našu konzervativnu sredinu vrlo teška istina. Ko tešku istinu ne može da prihvati, traži utočište u "kvantnom isceljenju" i sličnim kvazinaučnim egzibicijama.

Kao što je povodom jedne druge među Dabićevim fanovima omiljene knjige, "Protokola sionskih mudraca", napisao veliki nedavno preminuli istoričar kulture Norman Kon: There exists a subterranean world where pathological fantasies disguised as ideas are churned out by crooks and half-educated fanatics for the benefit of the ignorant and superstitious. There are times when this underworld emerges from the depths and suddenly fascinates, captures, and dominates multitudes of usually sane and responsible people, who thereupon take leave of sanity and responsibility. And it occasionally happens that this underworld becomes a political power and changes the course of history. (Warrant for Genocide, 1970; ako treba prevod, prevešćemo). Uzgred, kao i nacistički ratni zločinci - posebno Himler, Rozenberg, fon Haushofer, Oto Ran i još poneki - koji su bili opsednuti okultizmom, mistikom Graala, Atlantide i Hiperboreje, i domaći fašisti pokazuju neuobičajeno visok nivo zainteresovanosti za okultno i onostrano, što bi mogao biti predmet jedne zanimljive sociološke (ili sociopatološke) studije. Dakle, sledeći put kad krenete kod vidovnjaka ili alternativnog medicinara, pamet u glavu (da ne kažem nož u zube). Kukolja se baš dosta nakupilo...