možda sam post trebala nazvati pranje mozga 1 on 1, jer se osjećam upravo tako. kao da mi je netko istrljao mozak sapunom, isprao ga i dobro ožmikao.
odem ja tako, posve cool, na feštu usred tjedna. znam koga ću sve srest, al to je nebitno, jer sam cool, ne? briga me. ja sam došla izać s ekipom, cugnut, plesat i smijat se svima iza leđa s debelom. nda..
čim sam ušla u birc ugledam seksualca na šanku i strefi me grom! on se okrene s osmjehom oko glave, pozdravlja debelu, pozdravlja mene.. a mene trnci prolaze..
ma ja sam cool.. aha..
naručuje se cuga.. pozdravlja se s poznatima.. i bacaju se skriveni pogledi..
upada gospodin konj i ravno k seksualcu. (oni se poznaju, op. a.) skuži mene, mahne mi.. skuži debelu i ispriča joj se što ju je izignorirao neki dan.. okrene se seksualcu i njih dvojica bacaju priču.. tko zna o čemu.. ja i debela se pogledavamo, a ogromni upitnici nam lebde iznad glave..
zabezeknuta sam i bez riječi, pa samo pijuckam svoju cugu i promatram ekipu oko sebe. svako malo mi pogled bježi prema njima.. i dogodi mi se ono što bi ameri nazvali epiphany.. ono, nešto skužite, što vam je bilo cijelo vrijeme pred očima i osjećaj je kao da vas je netko kresnuo tavom po glavi.
a što sam ja to najednom shvatila?? da gledam seksualca. ne ono, gledam. nego, gledam!
on stoji kraj muškarca kojeg sama sebi predstavljam kao pojam mog tipa. izgledom, ponašanjem, stavovima i na kraju krajeva kemijom koju ne mogu ne osjetiti svaki put kad ga vidim..
ali ja ne gledam taj prototip. ja gledam svog seksualca.
kojeg sam prekrižila u glavi još tamo u 5 mjesecu nakon našeg kratkog informativnog razgovora.
koji ne zna da li bi imao vezu. sa mnom ili bilo kim.
koji sa mnom ne zna što bi, ali nekako naslućuje da nešto ipak bi..
večer je nastavila u pijano-plesnom tonu i bila sam skoro cool koliko sam i planirala. sve do pred jutro kad je seksualac krenuo u akciju.
prvo sam se nećkala, jer mi je bilo glupo. sama sam sebi rekla da mi ne treba još jedan brijač / jebač.. ali bio je tako sladak i smiješan.. držeći me za ruku suptilno ispod stola.. praveći se da mi nešto šapuće dok me zapravo ljubi u vrat.. da sam morala popustiti. i sad mi nije žao.
doduše to je dodalo još nekoliko upitnika iznad moje glave.. ali ja sad idem na godišnji i neću se opterećivat s tim kaj će bit, kaj bi moglo.. bla, bla..
ja sam cool.
ali.. tu još priči nije kraj. idući dan stiže mi poruka od gospodina:
znaš li tko ide za zg?
znam, kako ne bih znala. ja idem.
mogu li s tobom? di se nađemo i kad?
sad već roj upitnika mi zuji oko glave.. objašnjavam na koji bus idemo i gdje se nađemo.
3 i pol sata se vozimo prema zg i brbljamo o raznim temama. pita me za seksualca i ja mu velim da mi se sviđa. veli da mu je kamen pao sa srca, sad zna da ga neću napastvovat do zg. to je kao šala.
mi se apparently sad možemo šalit na tu temu. kao i na mnoge druge, saznala sam.
smijali smo se cijelim putem.. opušteno i frendovski. čudno. jako čudno.
još malo i na godišnji, jedva čekam. 3 tjedna kupanja, sunčanja, dobre knjige i nadam se ljubakanja.. briga me za sve, ja sam cool!
Post je objavljen 28.07.2008. u 11:34 sati.