Za tebe je Bog
bija ruke široke,
kad je dilija lipotu
mislija je na tebe.
A ja sam vrime stratio
prekasno sam shvatija,
tvoj je dar za mene bol
i šta je cukar, a šta je sol.
Za tebe je Bog
bija srca mekana,
kad je dilija dobrotu
bila si mu najbliža.
A dvoje judi na toj slici
ka dvi ptice su na žici,
i svaka traži pogledom da odnese jatu svom
jedna cukar, druga sol.
Anđele moj
kako naći pravu rič
da ti rečem svoju bol.
Anđele moj
kojim putem triba ić'
da bi naša mrvu sriće
zrno cukra, a ne sol.
Za mene je Bog
bija srca pritvrda,
ja sam tija tvoju ruku
a on mi je vesala.
A more bisno i veliko,
a ne njem nigdi niko,
stavit ću ja moju bol
nigdi cukra, samo sol.
Anđele moj
kako naći pravu rič
da ti rečem svoju bol.
Anđele moj
kojim putem triba ić'
da bi naša mrvu sriće
zrno cukra, a ne sol.
Post je objavljen 20.07.2008. u 10:21 sati.