Marketing
IZLAZAK IZ PECINE
Ne mogu virovat, nakon skoro cile decenije, i to se najzad dogodilo! Spakovali smo kufere I zalipili se na neku novu podlogu, Maja vise nije na brodu, u avionu, na kampiranju - Maja je u Nju Djersiju!
Kad smo skuzili da ova “ni tamo- ni vamo”-situacija slabo funkcionira, odlucili smo rec gazdarici da nas nema sa 20.7. i skupit prnje. Tako i bi, nakon par dana bjesomucnog trpanja ogolili smo cili stan, dosa je na sobicu ipo; gledas tu prazninu i kad onako gola zjapi nekako ti pari bas bezveze, obicna sobica ipo, ne mozes zamislit da si do jucer tu jadnu skatulicu naziva domom i u njoj se jos i udobno osjeca – jezeva kucica, prava prica!
Naletila je mama Luma s oprostajnim poklonom, dica su se izljubila, to je bija dirljivi trenutak. Jos jedan prijateljski susret i to je sve u ovih masu godina provedenih na istoj adresi. Indijac u butigi s alatima i piturama za zidove je u toku sa zbivanjima, zazelija nam je sve lipo i sesno, sritan je sta mu unaprid pravimo promet. Kinez iz praonice je isto ubra da se nesto sprema, sve se ljubazno cereka. Egipcanka iz butige na cosku nam je stisla ruku suznih ociju. Albanka iz butige s radenskom je bila ljubopitljiva kao i uvijek, s njom nema oprastanja, ona zna da cemo se jos vidjat (radenska, cedevita, cokolino, nutella, vegeta, bananko i cokoloadice zivotinjsko carstvo, sve ima, drzi nas u sahu, ne mozes je se rijesit!), skolu smo zvali, kazu ne brinite nista o transferu za dicu, to ce ic automatski , samo provjerite kad u Nju Djersiju pocinje nova skolska godina, nisu isti datumi. S Masterom Walterom sa karatea se nismo pozdravljali, to je duga prica, zasluzuje poseban post. Natuknica: placamo karate za 7. misec iako smo mu prije dva miseca rekli da idemo ca krajem sestog; sve je valjda jasno.
I tako smo uskocili u kamion pun kutija i kutijica, polica i zezalica, i zacas stigli na novu adresu. Tamo mir, tisina, ticice pivaju, ajmo iskrcavat. Ruke vec bole, tribalo je spakovat, ukrcat, naznojit se dobro. Sve iz pocetka. Proslo i to, sta u propuh-sobu, sta u garazu, elem ispraznili kamion. Pojili rucak s genijalnim filipincem sta nam je bidan pomoga to sve obavit, tip je pun duha, moracemo ga zvat u goste kad sredimo krs po kuci. I ajmo nazad kuci u taj isti gore navedeni krs, medju velike skatule i malene skatulice, sarene daske I krevetove nozice, kese, kesice, slike i igracke, ko zna stat u sve ima, more stvari je izislo iz one minijaturne kucice.
Tu pocinje veselje. Triba redit, cistit, pilat, strugat, a niko nista ne moze nac di je, a krs je svakim danom sve veci. Kako dani idu, mi sve nervozniji, Pero ide navecer u garazu po mudante, dica po kutijama traze kupace kostime. Uto dosa I najvruci dan, sta se napravilo-napravilo se, sutra cemo natavit, ajmo se kupat. Gust je sjurit se do Nju Djersi plaze kad ne triba ic priko Menhetna, malo se razladit na vitricu, nasmijat s valovima, opustit uz sladoled.
Sutra slijedi nastavak. Dnevni boravak je skoro gotov, jos zid sa kojega smo pocupali lamperiju sredit, ovo drugo je opiturano, pod sredjen – tapet pocupat, parket izbrusen i lakiran. Dicinja soba je isto gotova, ormar opituran, zidovi sredjeni, jos samo jedan je osta nedovrsen, falilo je boje, to ce sutra bit gotovo. U nasoj sobi je opituran ormar, sredjen parket, zidovi takodje, jutros upravo, jos me ledja bole. Hodnik ceka jos jednu ruku parketa, to cemo lako, nece utec. Kuhinjski ormar sam opiturala, jos Pero mora ubacit nove police, stare su bile – stare. Kuzina je prva bila gotova, cila mi je u boji breskvice, za ne virovat. To posto je meni ljubicasta najdraza boja na svitu, zato mi je cila kuca narancasta i breskvasta, a spavaca soba plavicasta, tocnije u “Mineral Water” boji (tako se zove, a tako i izgleda - mineralna voda!) A dicinja soba je pola pink-pola zelena, kako su dica pozelila – Vanja pink, Anja njezno zelenjavo.
Kad to sve navedeno bude gotovo, slijedi minjanje prozora izvanka i redjenje drvenarije iznutra (nisu to tek takvi, jednostavni prozori, ne-ne!), brusenje vrata, minjanje kvaka, i minjanje ormarica sa zrcalom u zahodu. Mislim da nisam nista bitno zaboravila, osim naravno baste na kraju balade – tu nas ceka kosenje trave (kupi kosilicu), sisanje grmica (kupili i isprobali sisalicu – gust!) i minjanje ograde (raspada se!).
Sve u svemu, bice veselo. To bi sve tribalo zavrsit do kraja 7. miseca, tako da 8. misec mozemo gustat, ic na kampiranje, kupat se, sve po redu. Valjda ce tako i bit, ako se prije toga ne istopim – evo dok ovo pisem cidim se, znoj mi se sliva u potocima, za ne virovat je vruce. Sidim i kuckam sva zgrbljena u kuzini u 1 ipo po noci, samo da ne bi isla lec, ne da mi se zalipit za lancun.
Ali ovo sad i ono prije - ne da se uopce usporedit! Zivit u stanu? Grozno!!! Izlazak iz pecine – na sunce!
Post je objavljen 20.07.2008. u 08:02 sati.