I puno i malo za druženje s vama.
Objavila sam 302 posta, naučila lipit sličice, pa sličice u nizu, slikavat ka umjetnica, zalipit glazbu...
Smijala san se, gnjavila vas, svlačila dušu, cvilila, bolovala, išla u dvore lila boje, vrtila se ka ringišpil, napisala erotsku, ko zna koliko pismica, postala ovisnica o vama.
Ode su komentirali blogeri i anonimci, vriđanja nije bilo, nadan se da ni ja nisan nikad svojin komentaron nekog uvridila.
Popila san brojne blogerske kave, uvjerila se da su 99% blogera divni ljudi.
Blog mi je triba bit za razbibrigu, za uteć od stvarnosti natrpane ozbiljnin poslon, odgovornošću, ljudima, događajima, kasnije san se vezala za vas, sad iman problem kako uteć s bloga kad moran nešto odradit.
A moran, prečesto, pa sve završi na mom nespavanju.
Cili dan mislin da jedno vrime stanen pisat postove, zaslužila san veliki odmor, onda opet da nastavin po staron.
Dok se mislin šta ću, evo stari Gropi, dragi mi.
Bila san do sjevera
Vidila san trope
Bilo je sunca i nevera
Ma ne vridi
Ode san zapetljala grope
Ode ću čekat sve
Šta me slidi
Ovo ode uvik je poticaj
Da pripoznan od srca otkucaj
Da ga proživin
Uz miris kadulje i mente
Da probudin sentimente
Ne, nije to samo o tebi
Nego o svemu šta stvorin
Za život sebi
Šta bilo je prije
Šta bi bilo kad bi bilo
I šta nikad bilo nije
Nekako tako
Podnesen lako
Svako brime
I ne bojin se
Ni lita ni zime
Post je objavljen 21.07.2008. u 00:01 sati.