Eto....dugo očekivani i obećavani post....napokon!!
Od kuda da počnem....
Prvo, hvala na ovih par komentara (na oba bloga).... Hm, žao mi je što sam bila otpisana....ali eto, vraćam se!
Ah, sada....
Malkice ću se osvrnuti na prošli, tj. pretprošli post, Zašto??
Što reći, sve je zapravo napisano....
Najljepši dani moga života, odkada pamtim, mislim.... Ne mogu riječima opisati koliko sam ja sretna bila u tom, nažalost, kratkom periodu. Doslovno je prštalo iz mene (koliko sam čula, i iz njega). Nije bilo dana kada sam ja bila loše volje. Do tog dana.... Kada smo prekinuli....a ni danas ne znam zašto, iako je prošlo već dosta vremena. Bio je glup je jedino objašjnenje koje sam ja čula....
Što da vam kažem/napišem.... I sama sam mislila da nikada u životu neću suzu pustiti za nekog (oprostite na izrazu dečki) idiota koji me povrijedi. Da stvar bude bolja, nije prvi koji je to učinio....ali kao što napisah, očito ni sama sebe ne poznajem dovoljno dobro jer suze su tekle....i tekle....
Ja sam bila živi mrtvac....par tjedana nakon toga.... Ali doslovno!! Ni sama ne vjerujem kako sam to dopustila, ali eto.... Bila sam blijeda kao krpa, hodala sam beživotno, besciljno....ma katastrofa....
Taj period je prošao, ali osjećaji se nisu promijenili, nažalost.... Vidite naslov....
U međuvremenu je trebalo biti još nešto, ali nije....ja nisam ni znala za to.... I tako....
Najgore mi je to što znam da možemo.... Znam da možemo.... ali eto, nije mi suđeno da budem sretna....
Uf, opet vam dušu otvaram, i nakon toliko dugo vremena vas zamaram.... Nemojte mi zamjeriti, ali vi ste mi toliko pomogli da nema riječi kojom vam se mogu zahvaliti....zaista!!
Eto, kratko, ali sve za sada....
Zahvaljujem svima još jednom, puno, puno, puno, puno....
Nadam se da nisam zaboravljena i da još ima ljudi koji čitaju ovaj moj blog....
Sve vas puno pozdravljam!!!!
Post je objavljen 19.07.2008. u 01:06 sati.