OSTALA MI SUBOTA!!
Ostala mi subota od opisa vožnje gradskim prometalima gradom Zagrebom. Ma ak bum ikad imala zeta, nikad ga nebum volela ko ovaj Zagrebački ET.
Najviše mi je žal kaj sam to ispustila zbog moje nježnice dordore2, ona je pratila, redovno, roman u nastavcima (nadam se da ti ne smeta kaj te spominjem, a čuj i ja imam svoje slabosti), a kak su mi se poredali vozni dani u tjednu, fakat sve opanački, dok sam ja skužila da friška pisanija ide gore... A kad pišem pismo šogi, onda ide draga šoga pa bla bla pa voli te Seka, a viš tu naopački. Pa je. Dobro da se i riječi ne pomešaju pa da ide od, recimo gore ispod naslova: ET Zagrebački ovaj ko volela nebum ga nikad.... Eto. Blago te pripremam). Ono, autorska prava i to, da si možeš pokriti troškove benze za onu očajnu kantu kaj si kupila (mojoj zlobi nema kraja, jal, zloća, inat, ma dabičovekrečrekelisuzupustil, zlo od mene da goreg nema). Pazi sad.
Radna subota, fuj:
Radna subota, ili kak neki veliju surbota je rijetko radni dan ali ne da ti se zgadi, nego ono, žal mi onih kaj delaju, ali to je tak, a i ja sam nekad u hotelu radila, pa još svaki dan pa dvokratno, grdo pa se naučiš.
I da bismo uresile tu subotu, glumimo petak, i nedemo doma, nego ulazimo frendica i ja u šesticu (a u kaj bi ja ušla? Ne valjda u heliHopter). Gužva ko gužva, ni subota nije kaj je nekad bila, ali mi dve dobre volje, baš ono, valjda već od histerije a i pametnog posla. I ko po dogovoru (a kaj, ja se s takvima samo družim): Ona meni: Gospođo, prosim lepo, kaj ste prvi put u tramvaju, kaj se rivate! Ja njoj (prihvaćam, nemrem ženu pohračkati): Kaj vi to meni, glečte kolki ste (ima bar 20 kila manje od mene), trebali ste tražiti prikolicu samo za sebe. Daaa?, veli ona, krasno za jednu damu u vašim godinama! Reko, je, a vi ste kad ste se rodili odma imali 10 let, sad ste prek 4 banke, kladim se! - Kaaaj, veli ak vama nije 150, onda sam ja Leondardo da Vinci. - Velim ja, ma dajte, pa vi niste Leonardo da Vinci, ali zbiljam tak zgledate! Ona mi plazi jezik, ja velim tolko si ga rit porinite. Ona meni: Ja mislim da bi vama trebalo drugo nekaj porinuti da bi manje bili živčani. Ja njoj: Ja živčana, a vas ni u Vrapče nebi primili kak ste ludi!? Ona: Koje Vrapče, pa tam nema mesta od ovakvih kak ste vi, otam ste i pobegli. (diže se tenzija u tramvaju, a u nama kipi samokontrola, oće nam smeh van na uha zdimiti).
Reko čuj stara (mlađa je 8 godina) oćeš se svađati, odi si doma muža zajebavati. Ona: Lako za mog muža, tvoj danas ziher ni doma pa se iskaljivaš u tramvaju! Ja njoj, već mislim, jel bu se nasrdila, fort se šverca inače: Čuj babu jezičavu, kaj si mene našla, ljudi te gledaju kaj te ni sram, imaš ti opće kartu?! Veli ona jasno da imam kartu, a ti bi za ovu vožnju trebala bar tri imati! I to tri godišnja pokaza! - Draga moja, pa to je napredak, da ovaaaakva seljača s nekog brda zna kaj je godišnji pokaz! Opet ona meni: Je, jako lepo, kurva stara, sad bumo još i pedigre zvadlili, kaj smo kakti pokazali eht original zagrebačku lulturu, kaj ne? A prava Zagrepčanka, a ko bog stanuješ u Novom Zagrebu! (obadve stanujemo u Novom Zagrebu) - Ja njoj: Ja kurva, mama ti kurva bila inače ti ne bi tak “fina” ispala, a ko zna i ko ti je tata.
Raja se okreće, komentira, neki nas oće pomiriti (nismo baš 20-godišnjakinje), mi se ne damo, velim: Znaš kaj, kod Zapruđa buš izašla van, ja ti garantiram! - Aaaaaa, veli, ne, ne, TI buš izašla, to ja TEBI garantiram! I izađemo obadve kod Zapruđa, jer smo išle u Getro.
Nebum to više radila. Kad smo pukle od smeha, do suza, (nakon izmjene materinih i to) i izašle van, naravno da se raja osjetila prevarenom, ti bokca, ima i ovakvih svađa, al nemam sreće u životu, uvek dođem već na pol. Pa nemrem poloviti priču. Još bumo dobile po tamburi s ovakvim djetinjim gluparijama. Ali kaj, gušti su gušti. A radna subota je radna subota! A na kraju da je neko izašel prije nas, ne bi ni kužil da u pitanju nije obična svađa u ZET-ovom prometalu.
Petak, garantiram:
Uđe ta ista kćer u sedmicu, ide s treninga u pol 11, navečer. Kiša spojila nebo i zemlju, kišobran naja, stala otraga, da ne smeta, a i da ne moči ljude, doma je odma uletila u kupaonu, veli mokra do gaća, sve u veš. I priča mi iz kupaone, da: ušla jedna baba, oće baš stati u ćošak gdi ova stoji, s torbom za trening pred sobom. Da kaj se tu nakokila. A ova njoj, gospođo, tramvaj je poluprazan, ote napred, vite da sam mokra. Ova opet, kaj si se tu nakokila. Ote napred! Kaj si se tu nakokila. Ote napred! Ne, tu se ne stoji. Gospođo, pustite me na miru, mokra sam i umorna, kaj vam smetam, imate mesta napred kolko oćete. Ne, kak tu stoji samo smeta! Ne da se nijedna. Veli moja strogo odgajana kćer: Baba, idem s karate treninga, oš da ti opalim jedan majgeri u bulju, sedila buš vozaču u krilu!!! Ode baba, nemreš verovat. Ja to ne kužim, tu dosadnu upornost, veli moj prijatelj Branko da nemam tu vijugu. Pa ja bi se još makla od nekoga s kog se kiša cijedi. Ništa, nula bodova. Nemam vijugu.
Post je objavljen 17.07.2008. u 17:37 sati.