Ništa od mojih emocionalnih ispada, razmišljanje možda, kad se sjetim disati. Ne mogu si dopustiti takve gluposti, kao, sad sam ja jadna, ajoj, bum se plakala, ja sam u depri, joooj, baš mi je grozno, tak sam "desperativna"...
Nekad sam si malo u bedu, a tko nije?
To mi tako ide na živce, meni ne ide u školi, ja sam nesretno zaljubljen/a, pa bum se vubila, a pola svijeta nema kaj za jest?!
Kužim, ajde, to je faza, malo smo nekad u depri, al` mi idu na bubrege oni kaj idu po svijetu i viču da su emo, nek si objese zvono oko vrata da ih svi skuže. Nije da ja imam nešto protiv emo-suba, neki ljudi su jednostavno drukčiji, al neki se tako furaju na to,viču okolo da su emači, to bi bilo kao da ja idem po cesti i vičem da sam Cindy Crawford (u mlađim danima, of kors).
Mislim, OMG...
U utorak idem na more, tnx God, da se konačno maknem odavde...
Papa, byebaj, itd....
Pozdrav svima koji se osjećaju pozdravljeno.
Post je objavljen 16.07.2008. u 19:31 sati.