Di su slikane one školjke?
Vrlo, vrlo blizu Trogiru. Nikakva ekskluzivna destinacija od koje zastaje dah. Ono, da se možeš pohvalit.
Samo jedma mala, mala močvara u blizini koje se nalazi borova šumica i pješčana plaža.
Pantan.
Na samom početku mog pisanja pisala sam o Pantanu.
Odavno nisan ovde bila. Ne volin se ovde kupat, plitko je i nije mi gušt. Ali lipo je leč u hladovinu.
A onaj tko voli – roni!
Drugi razlog zašto ne volim, su dosadni zujavci – bocavci!
Za divno čudo ovi put san prošla lišo bez punta, bez uboda. Samo zato šta je bila kalma bonaca, jer da je puhalo iz močvare izašla bi natočkana!
Dok san šetala kroz pijesak, slikavala one školjke, škljocnila san par puta u močvaru. Ne poznajen baš teren i nisan odila daleko. A šta se ptica tiče, triba bi mi malo bolji i jači aparat. Ustvari, ovo san slikala samo za svoju dušu.
Ali naša Greentea se pitala šta bi napravila da je oko mene voda i mulj.
Evo, nije baš Drava, samo jedna mala rječica u blizini moga grada.
Ništa spektakularno. Ali ovde se ljube rijeka i more.
I ima prizora od kojih zastaje dah.
Sunce je pržilo za poludit tako da nisam mogla dugo stat na suncu. I ovako san pocrvenila!
Ali vrlo skoro mislimo doć ponovno na Pantan. Ja ću ponovno guštat u izležavanju ispod bora i pokušat slikat koju pticu!
Post je objavljen 17.07.2008. u 07:21 sati.