Tražeći osvjetljene staze života, često naiđem na uzburkane bujice bezobzirnog života. Kriv, ili možda ne, nije toliko važno nakon izgubljene potrage satima, danima, mjesecima, godinama.....
Pusti neka teče
Pusti neka žubori
Pusti neka miruje
Pusti neka poskakuje
Pusti neka se raduje
Pusti neka tuguje
Pusti neka nauči
Pusti neka bude slobodna
Pusti neka misli
Pusti je............
Pusti rijeku života iz svog zagrljaja. Okreni se na leđu i pogledaj zelene krošnje. Pusti nek te provodi kroz svoje tokove, ne žuri, ne prekači.
Post je objavljen 16.07.2008. u 00:21 sati.