Razigrana mašta, slava i moć, u ova četiri zida neće brzo proć..
jer opojan miris novca i zla vlada ulicama dječjeg podzemlja.
Odrastajući na ulicama nasilja i kriminala, ulični banditi iz buntkovničkog vlaka..a vlak je krenuo i odvezao na slijepo.
Hoće li stati ili otići daleko..i postoji li nada za nas, jer petnaest nam je godina i trebamo spas..
jer udarac čekića presudan je glas,
pomozi nam Bože, mlad je život naš.
Budućnost nam sada drugi kroje, a vlak i dalje uzima žrtve svoje..
Ne plači majko i spasi mi brata,
jer pred gangsterskim rajem otvorena su vrata.
Djeco..
sloboda i nada nek nam budu glas,
ne budite brojevi i nađite spas..
i u novi život krenite bez srama, a zakon ulice ostavite na nama.
Završavamo osnovnjak, u srednju treba ići,
Treba se potruditi, treba ocjene dići.
8 godina prođe, niš nam nije jasno
Ocjene su loše, za ispravljanje je kasno.
Treba ići dalje jer život neće čekat
Treba stvari shvatit ozbiljno, više nemreš se zekat.
Treba do srednjaka sada konačno doći
Zbog ponašanja nas mrze, nema pomoći.
Profesori sole pamet da smo klošari sa ceste
Nismo mi ko vi ne furamo versacijeve veste.
Nova škvadra-novi kvart nova škola-novi start.
Treba se uklopiti da ne bi bilo problema
Jer sve je novo, nova je shema.
Profesori, mi smo samo djeca i ne volimo vas
Vi završili ste faks i s visoka gledate nas..
Post je objavljen 15.07.2008. u 13:14 sati.