Marketing
Kako zbog ljenosti dospiti u paka-o
Na poslu sam i ruku na sisu nemam kaj radit. I još su neki ljudi na godišnjima i to..znači kakav takav oblik nadzora je sad daaaaleeeko. Ipak, neke obveze su mi ostavljene, kao npr. otići na neakav zestanak. A kak je to ne baš moj sektor inače trebala bi se malo obrazovat, ponovit i to da ne ispadnem truba i osramotim sebe ili se. I firmu, ne...
A šta ja radim?
Iskričarim mahnito. Pišem blog. Gledam na jubitou neke smješnoće. Čitam druge blogove. Komentiram. Slažem mp3 listu. Greškom ju obrišem. Psujem. Slažem ponovo. Gledam vic dana i dečka i dječkinju dana. Čudim se tome.
Idem pišat. Idem po kavu. Idem po čašu vode. Obračunavam priji dug. Gledam u mobitele na kojima nema ni poruka ni poziva. Napola mi je krivo.
Otkad sam odrezala nek gangrenozne djelove srca vlastitog niko mi ne piše ni ne zove.
Razmišljam si kak je u džiru iznošenje glomaznog otpada i kak moram potražit neku pomoć mušku i to. Imam nekog glomaznog otpada naime...
Ovo s otpadom nema nikakvog prenesenog značenja, fakat imam neke mašine stare i slično kaj trebat deponirat. E sad..
Da bi pozvala nekog u pomoć, moram ih pustit u stan. Koji žeđa za čišćenjem.
Sve mi je u zadnje vrijeme bitnije/draže od usisivača i krpe.
Prema tome moram na silu očistit buksu i ondak pozvat pomoć.
A sve mi se to ne da.
NE DA MI SEEEEEE NIŠTAAA
A bila sam za vikend tak supač i sad sam bačena u ljenivost opću globalnu rastačajuću.
Post je objavljen 15.07.2008. u 10:26 sati.