Bila sam…i vratila se. Krenula sam…i stala sam. Rekla sam…i bilo je tako. Željela sam…i dobila sam. I što sad…sada je drugačije. Oni žele…tako će biti, oni idu ja idem za njima…kad oni budu bit ću i ja. Ah… samo nisam htjela rutinski život i upala sam u različita nametana, više ne znam dali se to bore neke čudne satnice u mojoj glavi il što..njihovoj...u biti…poprilično neshvatljivo. A sada želim ono staro, sve iz početka, svoju vlastitu intuiciju, totalnu slobodu, ne samo osobnog razmišljanja, već i općenito…Ja, ja i samo JA…nitko drugi…ko će mi reći kako i zašto kad ja više nisam sposobna koristit vlastitu percepciju razmišljanja. I što sad kao da netko odjednom obuzda moje misli i zarobi me u suštinu njegova lika. Odjednom. Odjednom mi dođe da odustanem od svih traženja pravde, istine, odustajem od pokušaja da ideale podredim vlastitom životu, odustajem od svega što sam još jučer smatrala nužnim za nekakav dobar početak, ili dobar kraj. Sve se zakompliciralo bore se one misli u mojoj ludoj glavi i svaka se preklapa, bori, te izvire i svom silom vuče na svoju stranu, teško je. Hmm…Vjerojatno bih odustala i od sebe same, ali ne mogu. To nisam ja,a i zapravo tko bi ostao ako se svi odreknemo sebe i pobjegnemo u svoj strah, ili još gore-tuđi? Ja sam se borila, iako pomalo posustala…nastavljam svoj put…svoje snove!
Zapravo što se događa, niti ja ni oni ne znamo o čemu je riječ… znam samo da ništa nije ko prije…dali vam je ljudi moji poznata situacija…ima nešto… a niti sami ne znate što…al ništa nije kao prije…kao nekada
Post je objavljen 10.07.2008. u 22:00 sati.