Nema utjehe...
Nema riječi koje bi mi pomogli...
...
Al trudin se ...
Trudin se da te zaboravin..
Da me prođe sve ovo...
Tražin utjehu..
...
Svjesna sam da sam te izgubila...
I da nema povratka...
Ja to znam...
...
samo jedno ne znam...
ne znam te prebolit...
neznam kako pobić od sijećanja...
neznan...
...
i molin te da mi oprostiš..
da mi oprostiš za sve one suze koje nisi htio..
za sve one poruke koje nisi tražio...
za sve one izgubljenje.. minute na mene...
za sve ono što od mene nisi želio...
...
Oprosti mi...
oprosti i za ove riječi...
Koje znam da ti ništa ne znače...
oprosti i za one prijašnje koje nisi tražio..
Od kojih si bježao..
...
oprosti mi i za sve propale sastanke..
znan..
nije ih bilo puno...
nisi ih tražio..
nisi ih želio..
Al svejedno oprosti..
...
Oprosti mi i za još nešto..
...
Oprosti mi što sam ja bila ta..
Što sam ja bila ona koja ti je dosađivala..
Što san ja ona zbog koje si ocima kolutao..
Na svaku poruku,,
Ili poziv...
Oprosti mi...
Oprosti i za sve one tvoje tople zagrljaje...
Koje si mi pružao..
kojih se i danas sijećam...
koji mi tako fale..
...
oprosti mi i za to..
za to što si mene grlio..
što san to bila ja..
što si na mene svoje ruke oslanjao..
znam..
nisi ti htio...
oprosti šta san to bila ja..
šta san ja bila ta koju nisi želio..
...
oprosti mi...
...
oprosti za sve šta san ti nabrojila..
...
a najviše od svega oprosti..
jer san te JAKO JAKO zavolila..
Post je objavljen 10.07.2008. u 13:23 sati.