Kako je kod nas u ovo vrime puno dice oko kuće salijetaju svko malo da in pričaš priču...
a oš neš postaneš kreativan i izmišljaš - bajke...
Eto tako su nastale i Ivičine bajke za djecu objavljivane nekad u dječjem listu 'Ciciban'... a otkad ne objavljuje tamo jer dica mu nisu vrtićke dobi...
manje piše. Šteta... A u ovu bajku nas je skoro sve strpa - sebe je izostavio (poniznosti radi, šta li?)...
da ne dužim, i tako je dugo... čitaj, ako i se čita - ili - ako ima oko tebe dice željne bajki...
OBRAČUN S KARAKONĐULOM
Dok je baba Kaja kod stare kuće u litnoj kužini pekla uštipke na ulju, njeni mali unuci su napeto slušali prababu Mašu kako in priča priču o Karakonđuli, čudesnoj zmiji koja navodno još živi u Peručkom jezeru.
U te zemane nisi smio puštat ni ovce ni koze blizu jezera, a kamoli dite malo. Bijo je veliki straj od zmije u narodu. Otkako je zmija izila pet janjaca iz Joketina stada, otada niko nije smio dotrat blago blizu vode osim…''
- A kako ji je izila zmija – upita mali šestogodišnji Toni. Jel jednu po jednu il sve zajno?
- A šta ja znan, ka da san ja bila tute – odgovori baba
- A kako ti onda to znaš? Nepovjerljivo će desetogodišnji Filip.
- Kako neću znat? Mali Ćipan Joketin je pripovidio cilom selu kako je gonio ovce na vodu da ji napoji kad ga je zmija iz vode zaskočila. Kaže da je bila velika ka tri čovika zajno.
- Moš mislit? – dometne mali Dominik koji je govorio da je Turpoljac jer je živio u Velikoj Gorici.
- A bila je debela da je niko ne bi moga rukon obujmit – nastavila je baba. I dočin su se ovce primakle da se napiju vode ona je iskočila vanka, zinula prema njimon tako da su i ovce i janjci namistu obamrli iniko se nije moga pomaknut s mista. Tako je ona zadavila petero janjaca i na mistu i' izila.
- A šta je napravio dječak, baba, je li on uteka – pitala je mala Mara koja je nikidan proslavila peti rođendan
- Ćipan ti je dite moje, kad je vidio da zmija napada ovce skočio na leđa ovnu zvonaru i tijo na njemu uteć kući. Ovan se isto živo ukopa i ni makac. Undan ti se Ćipan maši rukon za zvono dva tri puta. Kako on zabreca ovan se skoči i poleti uzbrdo priko smilja i kamenja! Ćipan ga je uvatio za rogove itako se jašući na ovnu spasio.
- A zašto zmija nije pojila sve ovce i janjce, bako? Jeli joj smetalo što su dlakave? – upitao je ponovo Filip, stariji brat od malog Turopoljca.
- Ma kakvi sinko, pjila bi ona i nji, al kad je ono Ćipan zabreca zvonon unda su se i ovce i janjci skočili i razbižali. Tako je izila samo pet janjaca.
- Znači da je Ćipan spasio sve druge ovce! – zaključi Toni.
- Baba odmane rukon.
- Dakuće! Ćipan je spasio sebe, ovce su same utekle..
- Ma, baba, Ćipan je njizi spasio! Da nije on zazvonio ko da bi one utekle! – nije se dao Toni.
- Ajde, dobro, Ćipan je spasio ovce… pomirljivo će baba Maša.
- A koliko je Ćipan išao na sat dok je jurio na ovnu, možda dvjesto? – pita je Dominik koji je volio brzine.
- Kakvi sat? Ko je unda vidijo sat, nije bilo ni kruva za izist…
Ali, nisam mislio da je netko imao sat na ruci, bako, nego kolikom je brzinom Ćipan jahao na ovnu, to sam te pitao…
- Ajde prođi me se, sinko, ka da ja znan kolike su brzine na ovnu… nisan ti ja to nikad gledala…
Male Kata i Klara, koje su nedavno proodale, donile su babi Maši svaka po jedan žuti uštipak kao 'nagradu' za ispričanu priču.
Iako nisu razumile ništa, očito je da su volile slušat babu kako priča tako da su cilo vrime bile mirne i gledale u nju. Toni i Mara su imali još puno pitanja o Karakonđuli, ali je baba rekla da će in to drugi put reć, jer da je sad ništo ''vrti u štumku', pa iđe malo u psotelju.
Fili je na to pozvao Dominika i Tonija da iđu gađat pikado, vanka na rastu. Teta mara je povela male curice u šetnju niz obližnju livadu na Krčinama. Brali su tratinčice i lovili leptiriće. Kroz po ure doletio je k staroj kući veliki čupavi pas Harry od strike Ante. Malo poslin i striko je bio tu. Oko vrata mu foroaparat kao i obično.
- Ko će ić s menon do jezera? – upitao je dičurliju.
Braća Filip i Dominik su bili spremni.
- Kad krećemo striko? – pitali su trpajući strelice pikada u džepove.
- A šta ćemo na jezeru? Oćemo li lovit karakonđulu, a striko? – pita Toni.
- 'Oćemo, oćemo, pa ćemo je dat Hariju da je poide – odgovori striko.
Teta Mara sa curicama je rekla
- ''Samo vi ajte, ako vas napane zmijurina, mi ćemo doletit upomoć!'
- Morete odma ponit i gradele da je isprečemo! – dobacio je striko na odlasku, šaleći se.
Strine Ankica, Antonija i Danijela su u hladu su u hladu pod orajon pile kavu idobacile: ''I mi ćemo doći na feštu!''
Striko Ante je stigavši u titlića dragu na jezeru htio pokazati svojim sinovcima kako pas Hary dobro pliva, pa mu je nekoliko puta bacio kamen u vodu, a on bi svaki put uskočio u vodu i plivao prema mistu du je kamen potonuo.
- Ajde da vidimo koliko daleko Hary može plivat – reče Filip i bacikamen skoro dvadeset metara od kraja.
Hary spremno pljusne u vodu i zapliva u daljinu. Kad je skoro stigao do mista di je kamen upao, odjednom zastane, tiho zalaje, a onda se okrene ipočne brzo plivati natrag.
- Ide sto na sat! – zaključi Dominik.
- 'Karakonđula!' – poviče Filip, vidjevši da za harijem plovi nešto veliko i zmijoliko.
- Bižmo kući! – poviče Toni.
U trenutku kad je Hary otplivao svjetski rekord za pse i izišao iz vode Toni se zaskoči na njega, ka Ćipan na ovna i potra ga kući.
- Pojuri konjiću! – povika Toni i čvrsto šakama zgrabi mokru Harijevu dlaku iza vrata.
Hary je u nekoliko skokova sa Tonijem na leđima nestao uz obronak.
Za to vrijeme jezersko čudovište je plivalo prema striki Anti koji je ušao do koljena u vodu da bi ga što bolje uslikao. Mislio je: najprije ću je uslikati, pa ću onda uteć.
Kad je ispružio fotoaparat i stisnuo blic prema velikoj zmiji, ona se još više razljuti i dugim jezikom, kao usisivačem, mu usisa fotoaparat i poždere ga.
Striko se tek tada dade u bijeg, povlačeći Filipa i Dominika za ruke.
Karakonđula se tada podigne u zrak koliko je god bila velika.
A bila je velika točno onoliko koliko je baba Maša ispričala: kao tri odrasla čovika, kad se popnu jedan na drugog. Ni rukama se nije mogla obujmit kliko je debela bila. Glava joj je tak velika da kroz prozor ne bi prošla.
- Čekaj striko – poviče Filip.
- Imamo mi oružje za nju!
Striko zastade u čudu. Braća tada iz džepova izvade svaki po tri strelice za pikado. U trenutku kad je Karakonđula još bila u zraku njih dvojica, jedan za drugim ispališe šest točnih hitaca prema njoj! Tri je pogodiše ravno u livo oko, a tri u desno!
- Sto pedeset bodova za mene! Juhuuuu – poviče Filip uzdignutih ruku.
- I za mene! – i
Striko ih tada podigne u naramak i potrča s njima uzbrdo.
Karakonđula je poludila od bolova i činjenice da su je braća strelicama solijepili, pa ništa nije mogla vidit. Bacala se svuda uokolo i grizla što je stigla. Pod njenim zubima i kamenje je pucalo! Bila je skroz luda od bijesa. Da je itko bio u blizini samlila bi ga u komadiće.
Kako su Filip i Dominik pivali na sav glas dok ih je striko nosio uzbrdo:
Karakonđula, crvić mali
Pogodite šta joj fali?
Zube ima, oči nema
Bezopasna sada drijema!
Ona je to dobro čula i po glasu krenula za njima!
Kad je stigla do Crnjina vinograda, još je pet metara bila iza njih. Činilo se da u zbilja gotovi. U jednom skoku mogla ih je 'smazati'.
Tada se začuje Harijev lavež. Trčao je prema njima a na njemu 'kauboj' Toni koji je pozvao pomoć. Iza njih je trčao Tonijev tata u policijskoj uniformi sa piđtoljem u ruci. Karakonđula to nije mogla vidit. Spremila se u jednom skoku progutati striku i onu dvojicu koja su joj uništila vid. Plicajac Mlađo tada povika:
- prokleta bila, sad si gotova!
Karakonđula nije ni pomišljala da je kraj. Samo je još jače iskesila svoje oštre zube koji su joj svjetlucali na suncu.
U tom trenutku Mlađo pritisne okidač na službenom pištolju. Čulo se samo škljoc, škljoc… šest puta zaredom. Shvati da nešto nije u redu s s pištoljem te ga baci prema zvijeri. Ona ga proguta kao bonbon pa se ponovo okrene prema striki i sinovcima koji bijaše pali na zemlju.
Mlađo tada zaskoči zvijer te je ošine pendrekom po leđima. Takvim udarcem Mlađo bi inače slomio drveni elekrični stup napola, ali Karakonđula samo zadrhta. To je bilo dovoljno da striko i sinovci ustanu i očnu bižat. Karakonđula ih pusti i okrenu se prema policajcu koji ju je i dalje udarao pendrekom po leđima. Naposljetku je i pendrek pukao napola. Mlađo vie nije imao izlaza. Kad je ugledao razjapljena usta jezerskog čudovišta, pokuša posljednji trik. Strgne sa uniforme službenu značku i fijukne je prema isplaženom jeziku karakonđule. Značka se zabode zmiji posred jezika te ona ustuknu. Okrene se tada odakle je došla i pobježe bezglavo jureći u jezero Za njom je lajao pas Hary, a Toni je vikao na sav glas:
- Platit ćeš nam ti glupo čudovište! Sredit će tebe moj tata! Da više nikada nisi dirala Filipa i Dominika! I nikoga! Jel ti jasno?
Kad su svi zajedno stigli kući niko im nije virova da su se borili s Karakonđulom. Strine u ladu su se smijale kad su Filip i Dominik pokušavali ispričati nevjerojatnu priču. Ni Toniju nisu virovali jer je on ionako stalno pričao neobične priče. Striko Ante i Mlađo nisu tili ništa pričat jer bi im se žene smijale dok su živi. One ionako ne viruju da je Karakonđula u jezeru.
Doduše, sada bez očiju, ali s pištoljem i fotoaparatom u utrobi, te policijskom značnokm na jeziku! Čuvajte se Karakonđule
..................
A što je s bajkom o Karakonđuli o kojoj u nastavcima piše Slobodna Dalmacija...?...
Pa zadnji put (treći nastavak) bijaše riječ o troglavim zmijama (jednu su stavili priko cile stranice, fuj!) ,
i nadodali još vjerovanja ovdašnjih ljudi u vile, vukodlake i koješta...
Ma je... sve vrvi od vila i vukodlaka...
Nema toga! A menije noćas došlo niko stvorenje na vrata od sobe, sa sjajnim očima... i da sam uvjerenja kako postoje mala i velika čudovišta pomislila bi svašta... Bijaše to neka luda mačka, ušla kroz balkonska vrata...
a malo kasnije i nešto drugo svjetlucavo mi se micalo po jastuku...
ah... kakvo je to malo 'čudovište'?... Krijesnica
Post je objavljen 10.07.2008. u 12:23 sati.