Sunce svijetli punom snagom. Oko vas sve je zeleno, ptice pjevaju, miriše govno.... Ne nije greška...za promjenu.... Naime moj današnji posao usko je vezan s gnojem. Da, znam, zavidite mi. Eh, šta vam ja mogu kad nemate moj život... Ugl. moj je posao da hrpe gnoja razbacam s vilama po njivi... Jučer sam te hrpe govna morao dovesti na njivu. Pustio sam Đubrivo na mobitelu i slušao dok su me dlanovi pekli gotovo kao i koža koja se pržila na suncu. Đubrivo je bilo nešto najprikladnije što sam imao na mobitelu u tom trenutku....ionako mislim da ne posotoji bolja grupa za rad s govnom.... Ptice još uvijek pjevaju...meni osobno zvuči kao da mi se rugaju.... A tko i nebi? Crni mačak leži uz put i spava. Lijena mrcina. Život mu se svodi na spavanje, hranjenje i jebanje.... Moj mačak ima bolji život od mene..... Ja ne jedem baš previše, dok on poždere sve što vidi, ja nemogu zaspati, dok je njegvoj vrsti to glavna zanimacija, što se jebanja tiče ja bar u tom mogu uživati... oni ne mogu..HA....bar nešt za mene.... I nemože pušiti..možda i može pa neče priznati...Ove jebene ptičurine i dalje se deru.. Nabijem idiota koji je rekao da je ptičji pjev prekrasan..... Valda je bio na nekom tripu... Gotovo je Đubrivo... Neznam šta ču sad staviti... Ja sam tek na polovici... Ma jebeš to.. Nek svira ponovo. Trudim se ne razmišljati što drugi sada rade... Moji frendovi. Jer znam da večina umire od dosade. Negdje se poistovječuje s mojim crnim mačkom.... Spavaju, jedu, jebu....boli ih kurac.... A ja tu umirem. Pitam se zašto... I za koga??? Kako mrzim kada si postavim to pitanje.... Jer nema odgovora... Bar ne logičnog.. I to me ubija.... Polako ali sigurno... Puni moje baterije bijesom. I onda če mi srati što sam pijem. E pa više ne pijem... Pitam se i što imam o toga? Kurac. Samo više nema utjehe. Kada dođem u grad otuširam se i idem van. A ne pijem. Lutam gradom. Često sam. I razmišljam o sranima koja me ljute. Od ovog posla mi se i sama riječ sranje gadi.... Ne usudim se ni zapitati što trenutačno volim u životu....ups.... Upravo sam se zapitao.... Pozitivno je to što nema odgovora..... cigarete? ne..... Par frendova... da.... Al nemogu se riješiti osječaja da mi šapuču iza leđa. Smiju mi se. I sada dok čitaju ovaj jebeni post rikavaju od smijeha. I taj osječaj me prca u bolestan poremečen mozak.... Ovo je gčupo... Gotovo kao ja. Još malo i završio sam s poslom.... Šta ču raditi kada dođem u grad..... Opet ču lutati okolo... Paliti pljugu za pljugom.... i Polako nestajati u vrtlogu depresije, mržnje i očaja..... Ova jebena priroda puna govna me guši... Žudim za betonom i samočom. A onaj debil od mojeg mačka se čak pomaknuo. Sada je sjeo u Hlad pod drvo i lijeno me gleda. Idem ja...dosta sam vam dosađivao..... Vidimo se u paklu....PoZdRaFf
Post je objavljen 09.07.2008. u 09:57 sati.