Moj današnji dan započeo je buđenjem u dvanaest pošto smo ja i moja majka otišle spavati oko pet a.m. nismo mogle spavati jer smo se pošteno posvađale i poslje se nekako pomirile pa nastavile pripovijedati u mirnom tonu. Stara se na mene obrušila zbog mog stila oblačenja i načina života. Ne voli to kaj sam darkerica i što ljeti živim noću, a spavam danju. Dobro ne cijeli dan al ajde.... I kao što rekoh imale smo fight. Prvo kaj sam napravila, kad sam se probudila poslala sam Lari poruku. Zatim sam nešto radila, pospremala, motala ne znam kaj sve ne. Moj dan izgleda nije mogao lijepo završiti. Sjedila sam na vernadi i polako ispijala hladnu mineralnu i gledala negdje u daljinu te se isključila iz svega. Kiša je počela već lagano padati,a vjetar je puhao. Iz toga svega trgnuo me Aleister skočivši mi u krilo. Pogledala sam ga. Izgledao mi je bolesno. Nekako je sav mršav iako ždere ko lud, dlaka mu je sva nikakva. Nazvala sam jednog našeg prijatelja kaj je veterinar i pitala o čemu se radi. Bila sam sva totalno emocional sjebana, u strahu itd. Otišla sam u sobu, sjela kraj balkonskih vrata, uzela gitaru odsvirala par taktova te sam počela plakati. Nisam se više mogla suzdržati. Tolko me duša boli kad ga gledam onakvog nikakvog i jadnog. Veoma volim svoje mačke. Imam ih sedam. Mislim da to govori kolika je moja ljubav prema njima.
Post je objavljen 08.07.2008. u 22:55 sati.