Srodne duse. Dve zvezde koje su stolecima cekale da se sastave, da budu jedno. Ti i ja. Jedno za drugo, kao ptica i krila, kao nebo i sunce, kao oblak i kisa. Jedno bez drugog, nema smisla… Sreli smo se, samo Bog zna zasto. Otkrili tajnu vecnosti, dodirnuli vrata raja, leteli visoko iznad oblaka, skrivali se iza duge. A onda, kao po nekom prokletstvu, sreca nam okrece ledja. Kasno je… Znam da je kasno za nase snove. Gradili smo kucicu iz snova u predgradju pakla, mi gradili drugi nam rusili. Nas mali svet od mesecine se raspao u hiljade zvezdica, i sada, one negde jos uvek trepere, kao nada da ce sve jednog dana biti zaboravljeno. Zakopano duboko, da ga niko nikada ne pronadje. Toliko srece, i toliko bola… Suzama gasim zelju za tobom, dozivam te kroz noc, ali ne cujes… Vise me ne cujes… Sklapam ruke i molim se… Molim se da bar ti zaboravis, da nastavis svoj zivot bez mene, kao da nikad nisam ni postojala. Znam koliko te sve ovo boli, osecam… Da me bar nisi voleo…
Sve ce proci. I srescemo se jednom. Znam, okrenuces glavu, a zabolece te u grudima. Sakrices suze i produziti dalje. I niko nece znati, ali znacu ja i znaces ti…
P.S. Ako padne velika zvijezda sta ces pozeljeti?
Post je objavljen 08.07.2008. u 19:11 sati.