Noćas je grmilo i kiša je napravila šator za ostavljene, koji leže praznog pogleda i prevrću se na poljskim krevetima, oni pravi udobni i topli ispunjeni su još od Božića. Neka žena je došla i dodirnula mi lice..."Oprosti, smijem?"
...Toplina je navrla od dodira stranca, pa sam zaspao misleći onu malu plažu tamo dole. Možda jednom netko dođe po nas, ako otplatimo svoje dugove. Možda i kiša prestane i izmilimo iz tog blata u lijepi dan...
Post je objavljen 08.07.2008. u 12:03 sati.