"A NJEGOV OTAC SVOGA OCA..."
TAMO,U ALUGI,U KOJOJ JE NAD PETKOVIM OCEM IZVRSEN LAPOT,I NAD OCEM PETKOVOG OCA,I TAKO UNAZAD,U MRKLINU MINULOG VREMENA KOME SE NE ZNA NI POCETAK NI KRAJ,IZVRSICE SE I NAD PETKOM
OCEM JOTINIM.KAO STO CE SE IZVRSITI I NAD JOTOM,I NJEGOVIM SINOVIMA,I SINOVIMA NJEGOVIH SINOVA-
DOKLE GOD BUDE ISTOCNE SRBIJE,Sejmenskog dola,Zjapine i Zjapinaca.Zato se Jota ne mice.Lice mu je skamenjeno:niti je surovo,niti ravnodusno.Usta,obrasla maljama kao u divlje svinje,suva su.Usnice su sljubljene.Nad usnama se nozdrve sire kao dve spilje.Duboke bore rasecaju uljubljene obraze-put im preci isturena donja vilica s rupom na bradi sto lici na slepo oko.Oci su nasadjene uz koren nosa,oprezne,nepoverljive.Na licu,mrtvom poput utrine,jedino one ne miruju:sa tamnih senki skacu na osvetljeni planinski vrh;sa udaljenih,medvedjem krznu slicnih suma na stalu udno avlije.
U STALI,UTUTKAN I OPIJEN VONJEM BALEGE I OVCJEG RUNA,SPAVA PETKO STOJIN.DRSCE U SNU.TRZA SE.
Vavolji bezubim ustima.Katkad,kao da ga prepada ruzan san,grebe po podu modrim noktima,obogaljenim tezackim radom.Spava nemirno.Ali,SAN MU NIJE NESPOKOJAN OD SLUTNJE,VEC OD STAROSTI.ZNA DA JE DOTRAJAO I DA SE BLIZI SUDNJI DAN.A kakav ce taj dan biti,i ko ce mu presuditi-da li Savaot,ili bolest,ili sin-svejedno je.I ZATO,CIM
GA SINOVLJEVA PESNICA MUNE U REBRA,on se budi kao da i ne spava,i ne sanja,nego kao da je zmurio.Cini se:svu je noc samo stiskao smezurane,crvenom oteklinom odrubljene kapke.I to ne samo ovu noc,sve noci otkad se rodio.
JER OD RODJENJA,OTKAD NJUSI VAZDUH STO VONJA NA BALEGU I SLAMU NATOPLJENU KRAVLJOM MOKRACOM,OD PRVOG DANA OTKAD ZNA ZA SEBE,PA DO OVOG JESENJEG JUTRA,ON KAO DA SE,STALNO NA OPREZU,PRETVARAO DA SPAVA.IZGLEDA DA JE ODUVEK SPREMAN,KAO STO JE SPREMAN I U OVAJ CAS,DA NA PRVI DOTICAJ SINOVLJEVE SAKE OTVORI OCI,DIGNE SE SA STAJSKOG PODA I POSLUSNO KRENE U SUMU-
ONAMO KUDA JE I ON VODIO SVOGA OCA.A NJEGOV OTAC SVOGA OCA.TO JEST NJEGOVOG DEDU.KOME SE NI LIK,NI IME,NI GROB NE ZNAJU.
Kao sto se nece znati ni njegov grob.Nece ga ni biti:posno,zilavo meso,sedu kosu i strunuli drob ocerupace sove i jastrebovi.Oci ce rastociti mravi.A krta kokala oglodati psi.Kao sto ce mu se i ime,cim ga ne bude,lako zaboraviti.A lik,
izmenjen dugim zivotom,i mnogim nedacama,ionako vene u secanju-i njegovom;i njegovih;i ostalog sveta.Onog seoskog zivlja,s kojim je,u Zjapini,na livadama,cuvajuci stoku,i u sumama,kresuci gorunovinu za lisnike,proveo sav svoj vek.
ALI PETKO STOJIN,OTAC JOTIN,ZBOG TOGA NE BRINE:SIN UBIJA OCA,DA MU,NEMOCAN I BESKORISTAN, RODITELJ VISE NE BUDE NA TERETU.Takva je Bozja pravda.TaKo je otkad je sveta i veka.I tako ce uvek biti.
Post je objavljen 07.07.2008. u 12:05 sati.