Marketing
evo me, tu sam.... samo da se javim...
Samo da vas pozdravin na brzinu..
Dobro bilo. Kratko ali slatko. Iskupala se i pocrnila.
Dobro se i zdravo hranila.
Dok san čistila na moru ove ribe, kilometar dalje prošla je jahta-neman, zvir neka ka ona Kerumova, ili nešto slično, napravila tsunami, okupalo me, odnilo dvi ribe, dvi japanke, jedan tapet i skoro razbilo brod.
Tribali ste me čuti. Ispratili su ga topli pozdravi i želje, njega i ministarstvo koje mu je dalo dozvolu da vozi tako blizu obale. Majku in obijesnu bogatunsku!
(Moli se pošteni nalaznik skečers smeđih japanki koje pronađe na potezu od Kornata do Otrantskih vrata da ih pošalje vlasnici po nekoj jedrilici, hvala!)
E, a dok mi se riba kuhala, napravila san malo stazice:
Jel dobro? Ako triba koji suhozid, tu sam, ne tribate po Bosni tražit...
Za sad samo toliko, pozdravljam vas, jer moran firmi vratiti svaki oni minut koji san guštala. U znoju vratiti. Briga njih da san se ja i tamo znojila. To je bilo za vlastiti račun.
Jel ono neko pita za tovara?
Živ, zdrav i živahan.
Doša se naist, napit i pomazit. I smeće vižitat. I pitare razbacat. Baš ga nešto živciraju.
I ne samo on.
imam ja još beštija u mom vrtlu, iako nije zoološki.
Post je objavljen 07.07.2008. u 00:55 sati.