Imam teoriju da je po načinu na koji neko akcentuje reč "Mulej" moguće prepoznati da li je dotični pročitao tu knjigu. Kada sam je kupovao, u knjižari sam naziv izgovarao kao da se radi o nekom stranom imenu, sa intonacijom istom kao kada se izgovara reč "Sunday".
Nikada nisam naučio to sa akcentima. Za neku upravu izgovorenu reč ne bih umeo da kažem da li je naglašen prvi ili poslednji slog, koji je kratkouzlazni akcenat, a koji kratkosilazni... Pa još one pisane oznake, kvačice na slovima, prelećem preko njih bez razumevanja, izuzimajući kosu crtu s desna ulevo što ponekad stoji nad poslednjim samoglasnikom u reči.
Pametna misao iz knjige:
Shvatam da je prednost mračnog pogleda na život to što se lakše pozitivno iznenadim.
Post je objavljen 06.07.2008. u 20:24 sati.