Josh jedna nedelja poslije nochi pune strave i uzhasa.
Znam da postojish tu negdje sasvim blizu, i to me uzhasava. Ne zhelim da mislim na tebe, ne zhelim, ali to mi se to k'o u inat obija o glavu.
I sad ti meni reci..
Mislim, meni nishta ne fali. Imam sve. Napokon. Zhivot shto bi drugi samo pozheljet' mogli. Imam sve. Samo tebe nemam.
I ne trebam da te imam. Dovoljno mi je shto znam da postojish. Da si sretan. Mada bi se ta srecha mogla diskutovat. Znam.. a znam da znash i ti.. nije to ni u pola onoliko koliko je trebalo i moglo da bude. Da smo samo bili trunku hrabriji.. i pametniji. Ali nismo. Niti chemo.
Mozhda se pitash, zashto otvaram ta stara vrata tog pakla? Ne znam ni sama. Znash kad je chovjeku dobro on mora stavit' bar kamenchich u cipelu da ga malo zhulja :)
Znam ja i jako sam svjesna chinjenice da jedino ti imash tu moch da me unishtish onako, do kraja, kako samo ti znash. Znam da ne trebam da ti prilazim, da ti pricham, da te gledam. Ti si moje zlo iz kojeg kad upadnem ne mogu isplivati.. Znam ja..
Dzaba.
Dobro si mi rekao.. grehota je to shto radim. Izvini, znam da nisam trebala. Znam da ti samo zhelish svoj mir, normalan zhivot bez uspona i padova. Uz mene je bilo sve samo ne mir.
Samo, znash.. normalan zhivot dosadi vremenom. Chovjek je proklet. Znam da znash.
Zhelim ti samo da nastavish putem kojim si krenuo, znajuchi da chesh nachi to shto trazhish.. samo pazi da se jednog dana ne probudish i ne shvatish da to nije to shto si zhelio. Pazi da ne bude kasno.
Jer danas sam tu.. a sutra ko zna gdje..
Mozhda chu biti predaleko da te spasim ponora.. da te dignem s dna onako kako samo ja to znam. Da osjetish da ima neko ko te voli, bezgranichno, bezuslovno...
Post je objavljen 06.07.2008. u 12:05 sati.