Neki ljudi jednostavno odu
i ne vrate se više,
zaputili se nekamo na nepoznatom brodu
zvukovi njihovih koraka sve su tiše.
Otišli su bez pozdrava
podmuklo tajno,
rekavši jednom da na njih ni Bog ne polaže prava
no u pogledu im nešto čemerno očajno.
Otišli su samo tako
bez zbogom doviđenja,
otišli olako
bez previše snova i priviđenja.
Da li znaju
da će stići tamo
gdje nikoga ne poznaju
gdje će im srce i tijelo biti samo.
Neki ljudi jednostavno odu
i nema ih više,
srljaju kroz blato i vodu
zabavljeni očajem odviše previše.
I nema ih nema
ni danas ni sutra,
prisustvo njihovo u nama drijema
ali samo do novog jutra,
Kada takvi ljudi odu
zaboravimo ih kao što su oni nas,
mogu drugima prodavati zrak i vodu
no negdje tamo znam da neće naći spas.
Post je objavljen 05.07.2008. u 19:55 sati.