Neprepoznatljiv
iza svojih laznih lica
stotine laznih osmjeha
grimasa i emocija
da se zapitam jutrima pored ogledala
ko sam ja?
Gleda lice koje ne poznam
"Skivam li se od samoga sebe"?
Moguce je da sam zivio negdje drugo
u nekom drugom gradu
u nekom drugom stoljecu
bez shvatanja
da moje danas i moje juce
cine moje sutra.
Nasmijesen iza ogledala
blagosiljam sopstvenu laz
jer jos nisam shvatio
ono sto moj odraz odavno zna
moje sutra dolazi prekasno.
Post je objavljen 04.07.2008. u 20:45 sati.