Marketing
B kao Budapest - Hunyadi Janos
Draga djeco danas ćemo čitati knjigu iz povijesti. Pročitati ćemo o jednoj bitci i saznati ZAŠTO CRKVENA ZVONA SVIH KRŠĆANSKIH CRKVI U CIJELOME SVIJETU ZVONE TOČNO U PODNE!
(Hunyadi Janos alias Janko Sibinjanin).
"...Na Kalemegdanu, u blizini Defterdareve kapije, stoji skromni kameni spomenik na kome je na srpskom i madjarskom napisan sledeci tekst: „Na ovom mestu 22. jula 1456. godine branioci Beograda na celu sa Jankom Hunjadijem izvojevali su veliku pobedu nad Turcima”.
Epilog
Nijedan dogadjaj u srednjovekovnoj istoriji Beograda nije vise opisivan i belezen od herojske odbrane 1456. godine. Vest o prvoj velikoj pobedi hriscanskog oruzja nakon pada Carigrada brzo se prosirila cak do vladara Etiopije. Beograd je proglasen za „bedem hriscanstva”. Papa Kalikst III izjavio je da je to najsrecniji dogadjaj u njegovom zivotu. Sesti avgust, dan kad je dobio vest o uspehu odbrane, proglasio je danom beogradske pobede koji je trebalo da se slavi u celom hriscanskom svetu.
Naredio je i da svakog dana u podne na svim crkvama zvone zvona - obicaj koji se u Evropi postuje sve do danas.
U ljeto 1456 godine sultan Muhamed II bio opijen pobjedom i osvajanjem Carigrada. Te odlučio da ide dalje. Osvajat mislim. Pokoravat ostale. Te odlučio da će na Beograd pa ondak dalje di ga noge nose.
"... pokrenu sultan Mehmed II svoju ogromnu vojsku na sever, ka Dunavu. Razvukla se vojna kolona poput ogromne guje na nekoliko dana hoda, koliko deli prethodnicu vojske od jedinica u zaledju. Prati je visoki oblak prasine koji kao neki ogromni, mracni steg lebdi nad zmijolikom kolonom i vec iz daljine najavljuje njen dolazak.....
(Vladan Zdravkovic uradio je ovu rekonstrukciju Gornjeg grada pre bitke.)
A na Kalemegdanu bio mađar Mihailo Siladji. I imao je 7000 ljudi. Gleda on s vrha kule ogromnu tursku vojsku. I misli se misli i nikako ništa da pametno smisli. Turci nadmoćni nema se što tu reć. Broji , prebrojava , kalkulira. "Imam 7000 vojnika tu i imam još nešto što mi poslao despot Djuradj. Imam nešto Srba stanovnika u okolici , nešto Dubrovčana i trgovaca i mornara koji nisu na vrijeme otišli. I što da sad radim?" misle se Mihailo.
Pak sve nade polaže u svog rođaka Janosa Hunjadija. Ovaj je već mjesecima na konju i pokušava sakupiti ljude za rat protiv Turaka.
No nešto mu nije išlo , jer nitko se nije htio odazvat. Prokrstario je Ugarsku uzduž i poprijeko no nije sakupio baš nešto previše ljudi. Mađarski kralj u strahu od Turaka pobjegao je iz Budima i otišao na zapad.
A Hunjadi , hrabrica naš, kad je čuo da su Turci pred Beogradom okrenuo na jug s ono malo ljudi što je uspio sakupit i krenuo u pomoć.
A kako su Turci ratovali? Opkolili bi grad a onda čekali. Tako je bilo sa Carigradom. Čekali bi da ljudi u gradu izgladne.
Istovremeno su nedeljama zatrpavali duboki jarak oko grada i potkopavali i topovima tukli odbrambene zidine. Njihovi brodovi su poput lanca zagradili Dunav kod Zemuna, pokusavajuci da sprece doturanje pomoci. Medjutim, jula Djovani Kapistran je s manjim odredom krstasa i pet brodova uspeo da stigne do grada. Krstasi su docekani uz muziku i opste veselje. Kapistran je sledeceg dana napustio grad da bi se pridruzio ostalim krstasima i Hunjadiju koji je kod Slankamena pripremao brodove. U sledece dve nedelje smenjivali su se manji turski napadi, bombardovanje i paljenje grada i okrsaji oko zidina. Branioci su vise puta uspeli da sprece pokusaje prokopavanja tunela kojim su Turci nastojali da se zavuku pod zidine kako bi ih odozdo digli u vazduh. Ali, okolnosti su postajale sve kriticnije. Hunjadijeva flota s nekoliko vecih brodova i mnostvom srpskih sajkasa 14. jula sukobila se na Dunavu kod Zemuna s turskim „lancem”, nastojeci da probije blokadu.
Hriscanski brodovi zestoko su nasrnuli na sultanove snage, probili njihovu liniju i zapodeli borbu za svaki brod. Privlacili su ih cakljama i pucali iz malih topova i pusaka. Vodila se borba prsa u prsa, s hrabroscu i odlucnoscu koji su zadivili italijanskog ocevica Djovanija Taljakoca, koji je opisao dogadjaj. U presudnom trenutku bitke, iz beogradskog pristanista isplovili su Srbi na svojim malim brodovima i s ledja napali Turke. Turci su se, pise Taljakoco, Srba najvise bojali. Borba na Dunavu zavrsena je porazom sultanove flote. Hunjadi je potopio tri turske galije, a zarobio je cetiri i jos dvadesetak manjih brodova. Reke su oslobodjene. U grad je stiglo pojacanje.
......
No nije još bilo gotovo. Nedaju se Turci.
Medjutim, borbe su, gotovo bez predaha, nastavljene i sa izlaskom sunca, 22. jula 1456. Iako su Hunjadi i Siladji naredili da branioci ne izlaze iz grada, krstase nije bilo moguce zadrzati. Prvo manje grupe, a onda nekoliko hiljada krstasa, predvodjenih Kapistranom, nasrnulo je na turski logor jer im se cinilo da Turci beze. Dok su pljackali satore, sultan naredi protivnapad. Borba prsa u prsa ponovo se rasplamsala: u logoru, po jarcima ispod tvrdjave, uz recne obale. Konstantin iz Ostrovice opisao je borbe u kojima je stradao janicarski aga: „Kad Turci videse da su se pesaci (tj. krstasi) udaljili daleko od grada, da bi pljackali satore, okrenuse se hitro na njih konjanici, pa tukuci, sekuci, navalise na njih, i to sve do otkopa. A Smail-aga, bojeci se da mu car ne spomene onaj savet... vrativsi se i hoteci nekakvo junastvo da ucini, ne bi li mogao ponovo doci u carsku milost, udario je medju pesake kraj opkopa i tu je bio ubijen.” Toga dana u glavu bi ranjen i sam sultan. Kad se osvestio, on naredi da se pod okriljem noci i u punoj tisini vojska povuce. Tako su 23. jula ujutro branioci Beograda ugledali prazan i napusten turski logor. Na reci su goreli preostali turski brodovi. Bitka za Beograd bila je dobijena.
Eto djeco. Nadam se da vam nije bilo dosadno. I da vas ne smeta što smo čitali iz knjige koja je na ekavici. Jer sve se zbilo u Srbiji. Pa iz poštovanja prema mjestu događanja nismo prevodili na ijekavicu.
Znam ja još pričica , no ljeto je i vaše male glavice moraju se odmoriti.
Post je objavljen 07.07.2008. u 07:28 sati.