Evo i jedne pjesme koja mi se ful svida, i koja mi je jednom davno znacila jako puno:
Kad procvatu u proljece jabuke,
ja se sjetim jedne divne djevojke,
znas li majko da je bila
ljepsa nego bajna vila,
kao bijeli golubi,
tako smo se voljeli.
Jednog dana setali smo livadom,
gledali se zaljubljenim pogledom,
kad je ona zaplakala,
sto mi poljubaca dala,
i od tad je otisla,
za drugog se udala.
Mili Boze, zasto si me stvorio,
sto me nisi u kamen pretvorio,
kad mi dusa krije tugu,
pa nemogu voljet drugu,
a srce mi boluje,
moram zivjeti bez nje.
O toj prici necu bas previse pricat jer je zavrsena, bilo je lijepo dok je trajalo, a bolno kad je zavrsilo, al sad je sve pet i drago mi je da je bas tako!!!!!
Post je objavljen 03.07.2008. u 19:48 sati.