Marketing
Pamet u glavu
Sve neki bitni datumi u mene these days...Evo danas jedan takav, neopaženo se ugurao u bitne, gotovo iz zasjede. Iako pojam BITAN DATUM je potpuno izgubljen što se mene tiče jerbo nisam od tih što broje obljetnice, godišnjice i sl... Možda koji rođskas "mojih dečkiju". 
Radi se opet o (ne)ljubavi, o čem bi drugom.
Radi se o njemu i meni.
O meni puno starijoj iliti njemu puno mlađem, o nama jaaaako daleko.
O meni diplomiranoj, zaposlenoj, skućenoj, o njemu studentu neperspektivnog studija, o njemu iz relativno siromašne obitelji. No sve navedeno nisu bile suprotnosti koje su nas razdvojile (a niti spojile), razlog zašto smo mi tužna ljubavna priča je mutan i nedokučiv.
Ili jasan i logičan. Ovisi s koje pozicije gledaš.
On nije bio siguran jesam li ja "ta", nije bio siguran u sebe i svoje želje, u život, u sudbinu, u nas, u Boga i Njegove planove. On nije htio "krasti" moju kasnu mladost, jerbo mi je (krajnje) vrijeme da formiram gnijezdo, on nije mogao podnesti odgovornost da budemo skupa i mogućnost da jednog dana spozna da ipak to nije to.
Fer inaf.
I da je to puklo kad je trebalo (ili da nikad nije ni počelo) baš iz tih razloga, šteta ne bi bila velika.
Ovako...iza nas je bezbroj susreta, još veći bezbroj telefonskih razgovora, bezbroj prekidanja, ostavljanja "zauvijek", plakanja, vrjeđanja, bezbroj vraćanja jedno drugom kao kad izranjaš iz preduboke dubine i samo misliš na zrak, na udah..kad nije više bitno što smo si, nit da li smo skupa ni imamo li budućnost.
Narkomani grozni neodgovorni prljavi.
Zbog mene je postao "govno" u očima i svojih i mojih prijatelja. I mojima.
I svojima.
Zbog njega sam ja pljunula na svoj ponos..ja?...zbog istog tog ponosa toliko puta proglašena oholom do pakla?!
Ja koja ne praštam i ne zaboravljam??!!
Ja...jadnica, luzerica... koja je prešla preko svega, oprostila nemoguće da bi opet iznova bila povrijeđena na način nesvojstven ljudskom biću.
On je zvijer, on je koljač, on je svirepi hladnokrvni mučitelj koji perfidnim metodama žrtvu održava na životu, na nevjerojatan način tjerajući je da dolazi po još.
On je anđeo, on je najblaže, najbenignije, najbenevolentnije drago stvorenje...njegova dobrota je filigranska, paučinasta..on razumije, on me "vidi" kakva sam, na prvu me je prepoznao. On zna svih sto Duda i voli svaku.
I nijednu dovoljno.
On je "intelektualac-činjenica-znalac", on je kukavica.
Kukavica.
Znam to već dugo, možda od prvog dana..
A ja sam..nema za mene riječi.
Ja sam beskrajno neizmjerno glupa i mazohistična.
Nula je u nazivniku moje gluposti.
Nije on ništa uradio na šta ja nisam pristala.
Mogla sam nedopustiti.
A dopustila sam. Zbog nade, zbog slabosti, zbog ljubavi.
Al u svoju obranu-nikad nisam pristala, nikad nisam odustala od "ili sve ili ništa".
Samo u čekanjima "svega", bilo je to "nešto" što (ni)sam trpila, da bi opet vrlo brzo proglasila "ništa".
A on se vraćao... a ja sam ga jedva dočekivala..i nadala se unatoč pameti, unatoč iskustvu..unatoč svemu.
A on se mrzio jer je znao da je opet zavrtio taj jebeni rulet koji se nikad ne zaustavlja na "sve", jedinu boju kojom ja dobivam.
I tako..moja majka ipak crnu vunu prede, a ni ne zna, sirota. Bolje da ne zna, ionako ne bi povjerovala.
A što se desilo danas?
Ostavila sam ga zauvijek. I nadam se, ovaj put bez navodnika (Bože pomozi mi u tome).
Danas smo "umrli" jedno drugom.
Da bi mogli živit, jer ova jebena travestija traje više nego predugo.
Post je objavljen 03.07.2008. u 19:43 sati.