Svih ovih dana se ne osećam slobodan....obaveze,služba...ne dešava mi se ništa....ni lepo ni ružno, znači....nisam živ...hm....koliko bih trebao još da radim da bih morao da kupim sve onegadžete bez kojih ne mogu da zamislim život....plazme, mobilne, kamere....odlazak na more...firmirane cipele, odela...sve to i da se osećam sve usamljeniji...dolazim u fazu da nemam vremena za emociju, da mi se interakcije svode na kratkotrajne interapte, posle kojih sam još prazniji...više ni ne memorišem nečije brojeve u telefonu...kada mi se neko javi, nisam siguran da prepoznajem glas, a imena mi samo malo razbistravaju sećanje...šta želim?...
Nisam više siguran kako bi trebala da izgleda i šta da govori žena koju bih mogao iskreno da volim...nisam više siguran...
Post je objavljen 03.07.2008. u 15:43 sati.