Nečija djevojka
Kako se zvala, to nije važno.
Mirjana, Vesna, Jasmina, Mira,
u svakom kvartu bar jedna ima
djevojka, koja pripada svima.
Možeš je naći kad god zaželiš,
u mračnom discu ili na žuru,
spremna da s prvim tko joj se javi
krene u novu avanturu.
Poći će s tobom dok večer pada
ulicom bučnom do kafića,
al' uzalud se stari nadaš
uvjek ista ponavlja se priča,
voliš je, makar odavno znaš
da je i tvoji frendovi vole,
svi će je sutra u isto vrijeme
čekati tamo poslije škole.
Svaki od vas dobit će nešto
poljubac, pogled, možda i više
u dugoj šetnji poslije kiše,
ona će svakom lagati nešto.
Prolaze dani, godine, ljeta
i tvoja mala već je na glasu,
pozdravljaju je čudni ljudi
odlaze s njom, ti ne znaš kamo,
usput te pita k'o da se čudi
"Mi se odnekud znamo"?
Kako se zvala, ne, to nije važno,
možda Jasminka, il'...il' tako nešto.
I opet jesen, duga kiša,
u predvečerje automobili i prolaznici,
nikog u sobi...
Kako se zvala? Kako? To nije važno,
jer srce moje sada je prazno.
Ivan Huljev
Luda glava
Pita se jedan putnik patnik
dokle ovako i kud to sve vodi,
pita se, a odgovor leži u vodi.
I zato kaže:
Dunav bi mogao Savu da oplodi,
a ona muško da mu rodi.
Al' nažalost sve se svodi
na zagrljaje i utočišta
ja već dugo čekam to rađanje
pa od toga ništa,
i ne znam dal' je Dunav
rijeka jalova,
il' frigidna Sava,
il' nije zdrava ova moja glava,
pa čeka da se rodi nova rijeka za čovjeka.
I dođe mi da se udavim u Dunavu
il' sam da oplodim Savu.
Ivan Huljev
Post je objavljen 02.07.2008. u 21:09 sati.