Marketing
Budjenje
Evo me sidim u velikom praznom dnevnom boravku, kompjutor je na Vanjinom crvenom stolicu, tastatura mi u krilu. Dica se igraju u garazi i oko kuce, cujem ih kad protrce ispod prozora. U cosi sobe je TV, nekako se smanjio u novom prostoru, pari da gledam u postansku marku kad sidnem ovako na drugi kraj sobe, uopce ne razaznajem slovca na ekranu.
U sobicama su nasi napuvani kreveti za kampiranje, gomilice robe tu i tamo po najlon kesama, u sun-room-u tj. propuh-sobi je smontiran stol i stolice za kampiranje, lipo kad sidnes za stol gledas vanka, vjetric ti pirka kroz staklene skure, gust.
Otkazali smo racune za stan u Njujorku sa krajem 7. miseca, ovde u Nju Djersiju uveli TV, internet, telefon; struja-voda i slicno je rijesena, sad predstoji pituravanje, ciscenje, useljenje. Jos smo malo zbunjeni, triba se snac, organizirat, cas smo tu, cas tamo, ali ovih dana ce sve vec sist na misto.
Malo mi je jos nervoza sta mi dica sama i bez nadzora trcu oko kuce, sve mislim ukrasce ih neko dok ne gledam. Navecer prozor otvoren, vruce je, a nema resetki na prozorima, nisam navikla, opet paranoje. Nevjerovatno, po ure voznje, a koja razlika u nacinu zivota! Aj valjda cu se i ja naviknit pa otkacit groznih navika iz Kvinsa…
Ovde mi svi susidi masu, smiju se, druze, ja ih gledam u cudu, pare svi napuseni, sta im je? Jutros mi postar cestita, ceri se od uva do uva, cavrlja opusteno - evo ga jos jedan! A tamo, s druge strane Menhetna, u 8-9 godina nisam upoznala 3 normalna covika, svi se cim ih pogledas u oci uvuku ka kornja u oklop i spustene glave pobignu ka da si ridikul koji ce ih pocet pilat pa se triba sklonit za svaki slucaj.
Mozda se vratim u svoje normalno stanje nakon nekog vrimena, to bi bilo lipo. Kad odletim doma uvik sam ona ista, a kad dodjem nazad navucem opet neki steceni privremeni Kvins-majcinski identitet koji kao tijesna haljina kricavih boja nikako ne pristaje mom bicu, kao da me stalno cipela zulja, ocale mi na nosu s pogresnom dioptrijom, a fruzura na meni s neke tudje, razbarusene glave. Cak i lice koje sam nosila nije bilo ono moje staro nego neko posudjeno u ko zna kakvom, cudnovatom zrcalu… Ah, sta me krenilo metaforisanje, bez teksta sam (hm?)
Neka, drago je meni svugdi doc i svasta vidit, ne bi ja ovo nevjerovatno iskustvo za nista na svitu minjala! A i da nije toga bilo, kako bi covik sad uziva, ne bi ni zna sta ima! Ali sve skupa je doslo u pravom trenutku, Vanja na jesen ide u skolu, 5 godina, nije sala, vrijeme je za promjene. Kad je Anja imala 5 godina rodila se Vanja, nisam se ja bezveze uvik zezala kako se u mene uvik sve na petoljetke nekako u zivotu desava! Taman mi je bilo dozlogrdilo u onoj tisnoj vesti, sacemo probat nac neku po miri. A ako ne po miri, ono makar sasvim drukciju od prethodne, neku koja ce pristajat uz ono moje lipo, mladoliko, veselo i nadasve budno lice koje me jutros opet gledalo u ogledalu. Ah, sto volim promjene, pari mi se ka da me princ poljubija nakon 100 godina blazenog sna!!!
Bijela skvo je rekla.
Post je objavljen 02.07.2008. u 00:36 sati.