Nije da radim, nije da ne radim. Ne tapkam u mjestu.To mogu reći. Ne forsiram, a ni ne trebam. Idem naprijed mekano.
Neka me podcijene! Obožavam to. Onda mi je slađe kad uspijem. Ne znam. Nekad čujem izjave kao da mi je netko poklonio ovo što imam. Kao da je netko drugi položio sve te uspite umjesto mene. A meni nitko nije poklonio ništa. I zato je ovako slatko. Zbog toga je slađe. I bit će još slađe. I zato brate.... Podcjenjuj što više!! Izvoli. I briga me za gramatiku.
Nemam nikaj za reći i ovo pišem samo da ti pročitaš. I tak.... Eto.
Luv D.
Post je objavljen 01.07.2008. u 22:23 sati.