Marketing
sick and tired....of you...
neke stvari meni nisu jasne..
katkad se osjećam zbilja čudno..
okružena sam s sebi bliskim ljudima i s njima sam ok..valjda..
a kad dođem doma..il se malo maknem od njih pomišljam zakaj se tak pravim kao da je svejedno i da je sve ok..kad nije...
ja sam osoba koja je još u osnovnoj bila ne baš "posebna"..
nisam bila neka važna osoba u razredu...za druge ne..pa sam i sebi prestala biti važna..očito..
...
jedna osoba koju jako volim..i koju znam već skoro 15 godina..
koja mi je do nedavno jako puno značila...
...ja mislim da ja njoj nikad nisam toliko značila...
bila sam joj "najbolja frendica"...
lako je to reć...treba to dokazat djelima...
dok sam ja njoj pokušala pokazat na sve moguće načine koliko mi znači i koliko ju volim..
s suprotne strane ona je meni lagala,pretvarala se da joj je stalo..
izmišljala i uvijek je bila sama sebi najvažnija..ja sam bila sporedni lik u priči..
teme su uvijek počinjale s time kako je njoj,ko je onaj lik koji joj se sviđa,
s koliko će proči razred,joj..starci joj nisu u dobrim odnosima,bivši je proganja...
..bla..bla..bla..
e,da..usput..kak si ti,mateja?kaj ima novog?
nikad nema vremena za mene..ona ima svoje društvo..
ima i dečka..svaki mjesec drugog..
ja bi to pažljivo trebala sve pratit,slušat i znati njene probleme...
ona moje ni ne želi čuti..
nikad s njom nisam mogla pričati o našem odnosu..
jednostavno nisam mogla..htjela sam..i mnogo puta započela..al ona sve okrene na nekakvu šalu..
i promjeni temu..
ja sam sebe uvijek smatrala jako sramežljivom,povučenom i užasno plašljivom osobom..
nikad nisam imala nekog ko mi zbilja znači puno i ko bi za mene učinio bilo kaj...
nekog ko bi mi bio potpora i rame za plakanje kad bi mi bilo teško..
a često mi je bilo teško..
uvijek sam bila neka meta ismijavanja...zadirkivanja..
pitala sam se zakaj se to meni događa..i kaj sam ja tak nekom skrivila da imam takav život?
ne nisam nikakav emo,ja se ne pravim nikakvom žrtvom..ja znam da nemam neki bajni život..
i da gotovo ništa u tom životu nije kako bi ja htjela..
čak ni one stvari kojima ja upravljam...
al ne režem žile...
ja ne mogu ništa promjeniti..ja sam takva kakva jesam..
nažalost..
katkad se volim takva kava jesam i ne bi se mjenjala ni za što na svijetu..
..al katkad se ne kužim..katkad se mrzim...
mogla sam bit faca u školi...mogla sam imat hrpu prijatelja..
mogla sam..mogla sam...ma ništa nisam mogla-takva sam-nemam samopouzdanja ni malo...
a kamoli nekog ko bi mi pomogao da ga imam..
..katkad bi toliko jako željela imat nekog pored sebe..na kog se mogu oslonit..
i kome mogu vjerovat...
sad tek shvaćam da nikad nisam imala takvu osobu uza se...
kako čitam po časopisima račice opisuju kao inaće veoma emotivne i sve primaju k srcu..
u njihovu životu sve je podređeno osjećajima..
cure rođene u znaku raka prave su prijateljice..
za prijatelje biraju osobe na koje se mogu osloniti.
jako im je bitno da pored sebe imaju ljude koji ih neće napustiti kad mi bude teško..
odane su,nježne i osjećajne..
kad se za nekog odluče mnogo toga mogu tolerirati.
emotivna sigurnost im je izuzetno važna.
često mijenjaju raspoloženja,a suzu će pustiti na svaku uvredu..
sklone su maštanju,strpljive i blage naravi no to nekad zna prijeći u plašljivost,povučenost i lijenost..
vole izlaziti no smeta im buka i društvo mnoštva nepoznatih.
više vole kućne partije i poznata lica..
da postoji osoba koja me dosta poznaje sad bi odmah rekla da sam ja tipična račica..
sve ovo što sam prepisala iz časopisa o rakovima za mene vrijedi u potpunosti...
kad bi bar znala dal vrijedi i za ostale..
ako je netko kao ja nek se javi..
ili sam ja nekaka luđakinja..jedina sam tak zatvorena i potištena...
neznam...
...
nedavno sam doživjela veliko razočaranje kod nekolicine prijatelja..
najbolje je kad misliš da im je stalo..a na kraju ispada da si nitko i niš..
bila sam razočarana..
povrijeđena..
užasno tužna..
i sama...
ali nikome ne govorim..
ja nisam takva osoba..nikog ne pozivam na red..
nije na meni..
znam da se ne mogu promjenit...i da ne mogu promjenit druge..
...iako bi oboje katkad..toliko željela...
...
ima jedna osoba u srednjoj s kojom nikad neznam na čemu sam...
ja bi s njom htjela bit super al ona kao da ne želi..
uvijek nam se mišljenja razlikuju,al ona kao da ne može shvatit da je netko toliko različit od nje.nisu svi ljudi isti..fala Bogu...
al ona kao da svaki put kad ja neš kažem zaokrene očima i dobro da me ne ubije pogledom,
krene mi pametovat-a nije uvijek u pravu..nije.
svatko ima svoje mišljenje i to je jednostavno tako,reci svoje,prihvati tuđe i šuti.
s jednom osobom ja ne mogu o ničem ni krenut razgovarat a da se ne posvađamo..
nikad..ne postoji dan kad nismo započele neku raspravu..
...s jednom sam pak...dobra...al ona kao da..neznam...nije u toku kad ja pričam..
s nekim sam bila super..a onda je sve krenulo nizbrdo..
žao mi je nekuh stvari ali ja nemogu trpit da me netko iskorištava..
mene..moj trud oko našeg odnosa..moje povjerenje..moje prijateljstvo..
...
i tako se ja pitam što zapravo neke osobe misle o meni..
znaju li me zapravo takvu kakva jesam il ne...
jesam li se ja uopće prikazala takva kakva jesam...?
...ja nisam faca jer kad se priča o nekom koncertu-već se naveliko zna da ja neću ić..
pitaju me,naravno..i ponekad si mislim da im je fakat stalo da i ja idem...
al ja ne mogu..
nisam ja kriva kaj su mi starci iz doba pračovjeka i za njih su ti koncerti na drugom kraju grada totalna budalaština...
prespavat kod cure koja je iz drugog grada-ne daj Bože...
znam da nisam baš tak pametna i da sama znam doć do drugog grada prvi put...
al za sve ima prvi put! mama,prvi put ću ić s nekim-drugi put sama!!!!
zakaj to nitko ne može shvatit....zašto svi misle da sam toliki idiot...????
ić van i vratit se u ponoć??...da ziher...
ja ću uvijek bit doma..nek se drugi zabave...
ma mogu ja ostat doma i gledat neki glupi film...
ma gledala sam ga već 17 puta...repriziraju ga stalno..
al nema veze...matejica će bit doma...matejica užžžživa bit luzer...
matejica nema pojma kak je to doć doma kad ti starci spavaju i kad su u dubokom snu...
ok..nisam osoba koja pije...nimalo...imam razlog.
i to neću promjenit...
..ne pušim..ni to neću promjenit...
zbog drugih?..ne.
ja nisam takva "kulerica"....valjda me zbog toga ni ne zovu van često...
nisam ja dovoljno kul...ne trujem se i ne dolazim doma mrtva pijana sa svojih 17 godina...
ma daj..baš sam pljuga...
e,da..i matejica nije do nedavno imala msn..uuu..totalno un-cool..
idiot-svi su mi srali da sam glupa jer ga neznam instalirat..
na kraju ispada da nisam glupa jer mi je frendica došla pomoć i to kod mene nije išlo..
jednostavno nije htjelo radit...
al..ne..ja sam glupa-to je jednostavnije reć..
i na kraju sam ga sam uspjela napravit..al sad nikog nema...
ma da..zaboravih..svi su vani..zabavljaju se...
....
uglavnom..osjećam se šugavo danas..i uvijek...
i niš to ne može promijeniti...
pa čak ni moj šugavi 17 rođendan koji danas "slavim".....
au..koja "super proslava"..
baš "uživam"..ko mi se želi pridružit? :(
Post je objavljen 21.07.2008. u 16:27 sati.
