Aloha, Klingoncy.
Nadamo se da se ne jidite što smo zapostavili sve naše kanale komunikacije, ali kad Vam sve objasnimo, razumit ćete Nas. Nama su došli SVI koji su mogli doć i zapačali su svaki centimentar našega fizičkog i mentalnog prostora. Kad konačno najdemo malo slobodnega vrimena, tumbamo se u more i ne mislimo na ništa nego samo ponavljamo u sebi mantru: POĆAĆE, POĆAĆE, POĆAĆE....nahrupila je svojta iz Splita, barba iz Austalije, turisti napadaju sa svih kontinenata, na mostu u Pičeni ima japanaca, mulati, poljaka i belgijanaca. Svi pitaju, govoru, išću, štrapju, govoru na mote, a nama je već dosta. Najgore od svega je što je tek Prvi u misecu i još je punih 45 dan aktivnog inkama. Na poslu smo rasšetvoreni. Otvaramo izložbe, gremo na razne sastanke, pričamo strancima o kulturnim dosezima izolirane otočke zajednice i trudimo se bit otočki ambasador dobre voje. Non-stop jezdimo na relaciji Luka-Lumbarda i mislimo da smo najmobilnija osoba na otoku. Naravno, žešći su od nas kamiondžije i dostavljači po butigama, ali njih ne računamo. Slušamo jedean kulerski cd u autu s dominantnom stvari Face la Mer...i to nas uvik lipo rashladi. Stojte dobro. Vaši na +40.
Post je objavljen 01.07.2008. u 13:11 sati.