Vozim ja tako jučer lokalnom ulicom do svog kućerka. Vrućina upekla, četiri su sata. Puštam auto da se lagano kotura dok vijugam među parkiranim automobilima. Prozori otvoreni, lagano vjetrim pazuhe. Nigdje nikog, svi se posakrivali u hlad.
Kad odjednom, iz dvorišta desno od mene, neki psi. Vau, vau, vuf, grrrrr.
A u isti čas i mačka, mrnjaooooooooo, i onda čujem pod autom tup, tup, I još mi lijeva strana poskoči dva puta ko da sam neku kvrgu pregazio.
Stanem ja nakon desetak metara. Pogledam u retrovizore, nigdje ništa. okrenem glavu, opet ništa. Odem još par metara do svog parkinga, odnesem stvari doma, nabijem kapu zaštitnog faktora 200 i vratim se na lice mjesta. Putem smišljam ispriku za mogućeg vlasnika mačke. Ni ne pada mi na pamet da mačke imaju 9 života.
Nema tragova krvi. Gledam pod okolnim autima, nigdje ništa. Kako piči ovo sunce, brzo doma.
I sad pojma nemam jesam li ja uistinu pregazio micu-macu ili nisam. Možda je samo bila kvrga na cesti, a mica je malo zveknula glavom u auspuh.
Računam, ako sam je stvarno pregazio kotačima, na način da auto poskoči, pa nema šanse da bi se ona igdje maknula nakon toga, ili da ne bude ni kapi krvi. Jel tako? A opet, ako sam joj samo zgazio rep ili tako nešto, pa ne bi auto poskočio preko toga.
Ništa, danas ponovo prolazim istim putem, pa ću obratit pažnju jel grbava cesta.
I, ako ćemo iskreno, više bi volio da je bilo poštene makljaže na gej prajdu ili da dobijem dobar BJ, nego da sam nečiju micu osakatio.
Post je objavljen 01.07.2008. u 12:45 sati.