Govorim ti srcem jer rijeci su slabe i premalo znace.
Mogu li izdati svoje odsutno srce da spasim svoj bijedni zivot?
Mogu. Bez tracka oklijevanja.
Na raskrizju sam stajala dovoljno dugo da budem sigurna da si na pravom putu. Dovoljno dugo da shvatim da ne kuca polovicno samo moje srce. Dovoljno dugo da znam da nije samo ono odsutno.
Okrutna je spoznaja da sam ipak kriva, samo ja.
It wasn*t me, it was you... - pjevao je vjetar. Zapravo saptao, a ja sam znala da je optuznica dignuta protiv mene. JA sam bila glavni tuzitelj i ujedno jedini okrivljenik. Utapala sam se u lazninm spoznajama ili bolje receno pretpostavkama da sam izdana. Da je meni nanesena bol, steta, patnja ili sto li vec. A zapravo opaka je to zabluda bila jer je Njemu isto tako odsutno i polovicno piskutalo bilo. Tude odsutno srce. Njegovo.
Jos se grozim osjecaja da mi je svejedno.
Post je objavljen 30.06.2008. u 20:04 sati.