Marketing
I don't like the drugs... but the drugs like me
Quickpost this image to Myspace, Digg, Facebook, and others!
Danas sam malo čitala svoj dnevnik iliti nekakvu knjigu koju sam pisala preko ljeta. Skužih da su se dogodile velike promjene u mom razvoju. Više nisam ona mala sretna curica koja svijet smatra nekom zabavom ili lakom opasnosti kojoj se čovjek može samo tako lako suprostaviti. Više ne razmišljama onako optimistično i nisam mali bedasti rebel wannabe. No, još mi nije jasno kako sam se pretvorila u takvo čudovište. Čudovište koje ne želi vidjeti svijet svojim očima... jer joj se taj pogled gadi. Ne volim jutro, sunčan dan, niti išta jedanaesto. Živcira me cjeli ovaj svijet. Zgadila mi se ljubav i sve ono vezano za nju. Znači, ostaje samo neka tupa praznina koja je nekad taaaako dobra da bi ju najradije zadržala zauvijek, iako je to nemoguće. Ah kako je lijepo biti poput zombija da ti je sve ravno. Ono_: netko mi dođe i pita me: Marx kako si?,a ja : Sve mi je ravno. Baš tako, sve mi je ravno. Nema sretna-nesretna, toplo-hladno i tak. S ljudima komuniciram na razini kozmičke maglice ( pojma nemam odkud mi ovo). Možda je i tak najbolje, bar ne smetam drugima. Heeeh! Tužno je.. ili je to sve samo fikcija u mojoj glavi. U biti ja nemam pojma kaj pišem..čini mi se da baš trenutno i nisam prisebna ...al boli me k****. Tko želi čitat nek čita,a tko ne ...a vraže moj!!! Šta se može!!! Ne znam kaj ću sama sa sobom. I have no idea! Možda se do jutra nečega i sjetim. Glava mi je puna tih svakojakaih gluposti sam kaj su 90% njih neostvarive,a mene kreativnost puca. I slova mi bježe. Isso miki .. . Ja sam se zgubila .. totalka... help me!!! Ovaj post nema smisla i nema veze jedno s drugim te je stoga bolje da više niš ne pišem jer ko zna kaj ću još napisat..... bljah
Post je objavljen 29.06.2008. u 23:46 sati.