prijatelju
žao mi je što
ne skidaš kravatu
od sedam do sedam,
žao mi je što više
ni za što nemaš vremena
i što si odlutao tako daleko
od onog kamena što se
kotrljao niz cestu...
možda ćeš imati pravo
kad kažeš da su to samo
željice i dječački snovi,
ali nekako u tebi nema
onog Putnika koji je viđao
da je zmija pojela slona.
možda ćeš imati pravo
kad kažeš da moram odrasti
i da ću morati naučiti nositi
košulje i kravate umjesto
svoje golotinje.
prijatelju...
sad si na svim uglovima,
samopouzdano upireš
prstom kao oni generali,
ali ja te nikad nisam čuo
tako tužnog i potištenog,
tako nezadovoljnog...
vrijedi li...
ne pišem recenzije ni kritike,
pišem što želim.... kad želim.
ne radi love, ne radi uspjeha
nego radi putovanja...
zbog nekih gluposti nikad
fizički nisam otputovao.
zbog toga me možeš
osuđivati...
ali...
prijatelju
(nadam se da te još
tako mogu zvati)
nadam se da ćeš
naći vremena za
pivo bez kravate,
za kavu bez pogleda
na sat...za ručak
u studentskoj menzi
ili fast food restoranu.
možda ja samo prodajem maglu,
najbolje sam sebi... možda imam
krivi pogled na svijet. ali prošao sam
više nego što misliš...
nadam se samo da nećeš
naći vlastite leoparde uz cestu
i da se nećeš uvrijediti kad ovo vidiš.
nadam se da ćeš uhvatiti mačku za rep
i pustiti joj da te vodi, mačka je sebična,
lutalica, poput onog kamena s početka
i da ćeš pronaći opet ono u sebi što
ne razmišlja dvaput.
makar na tren
i makar na mala
vrata.
Post je objavljen 29.06.2008. u 19:24 sati.