Marketing
Ti seko, nisi dostojna!
Juče čujem da brajo i seka nešto raspravljaju o mačevanju.
Brajo će njoj na kraju:
- Ti seko nisi dostojna!
Pričekala sam malo da završe raspravu pa zovnula braju da mi nešto objasni.
- Aj kaži mi šta je to 'nisi dostojna!'… šta ti to znači…objasni de ti to meni malo
- Ma to ti znači da ona nije dobra za to… da nije pametna za to… da nije dosta dobra za to… eto to ti to znači.- Aha. Dobro. A zanimljivo ti je to. A za šta to seka nije dostojna?
- Nije dostojna za mačevanje. Jer nije dosta dobra za to.
Smijen se… onako u sebi… ali mi se nametnula tema za razmišljanje.
...............................
Toliko sam razmišljala o dostojnosti i nedostojnosti da sam i sanjala da razmišljam o tomu…kad se pojavio na semaforu u Sinju - magarac: glavom i ...ušima klempavim!
I smijala sam se u snu magarcu a i fići nekom koji prođe... a na krovu mu boca i čaša s crvenom tekućinom... predopostavljam vinom... :-)
Pa eto kad sam se probudila pala mi je na pamet pisma od Nikole Šopa u kojoj spominje ... magarca... i snove magaradi.
Samo njegova su magarad u snu razmišljali o Isusu...
San magaradi (Nikola Šop)
Isuse, u ovome kasnom času sad
u sve staje ćemo ući.
Od nježnosti ti ćeš svu magarad
blago za uho povući.
I kada odeš, u doba to gluho,
među njima će riječi da kruže:
ko je taj koga si
za uho držao najduže.
I svaki će usnuti opet,
sa najljepšim snom u duši:
Da tvoja meka ruka još miluje
baš njegove uši.
................................
Iiiiiiii.... p.s. podjeća li vas magarčić na 'potravlje moje' (to mu je avatar, ona slija pokraj komentara)
pa ako vidite da kod njega nema novih postova to vam je zato jer stiže u Potravljeeeee… ia ia ia ia ….
E sad će se malo suočit i s mojim manama. Nać će se tu nešto i bez ovisnosti i lijenosti…
Recimo: srditost …
Eh… da mi je magareća poniznost…
Ma kako je dobra ova poezija ne mogu da ne stavim još štagod od Nikole Šopa:
POZIV DRAGOM ISUSU
O Isuse kako bih volio, kada bi se
udostojo da uđeš u moj stan.
Gdje sasvim obične o zidu stvari vise.
Gdje se u oknima rano ugasi dan.
Pričao bih ti, kako svjetiljku mutnu palim,
da kratki ovaj dan produžim.
Kako živim životom sasvim malim.
I pun jeda, sa braćom svojom služim.
Pričao bih ti o ljudskoj kući.
O oknima, koja su pokatkad plava.
O vratima, kroz koja pognut moraš uči.
O bravi, koja se čvrsto zaključava.
Pričao bih ti uz dim obične cigare,
O svakom čovjeku i kako se koji zove.
I kako jedni uvijek nose haljine stare
O kako drugi uvijek nose haljine nove.
I kako ima sedam brižnih dana.
O Isuse, i svaki je ko što je bilo juče.
I o tom, kako se, kad zaboli rana,
šešir na čelo duboko, duboko natuče.
Pričao bih ti dugo, sve dok ne začujemo,
kako se rosa niz prozor sliva.
Onda bih ti rekao sasvim nijemo:
Isuse, umoran si, tebi se sniva.
O lezi, zaspi na postelji ovoj,
koju čovjek svaki dan otkupi.
Tužno ti čelo ovit ću u utjehe povoj.
Spavaj samo, a ja ću na klupi.
Post je objavljen 28.06.2008. u 10:26 sati.