Bilo je pet do sedam. Stajala sam ispred dućana gospođe Malkin, kod koje sam uvijek kupovala pelerine za novu školsku godinu. Od nervoze sam grizla nokte. Hoće li se Starz stvarno pojaviti sa svojim društvom? Ili me nasamario? No moja negativna razmišljanja prestala su kada sam ga ugledala s druge strane ulice. Sa njim su bile dvije cure i jedan dečko, koje sam već vidjela samo ih nisam imala prilike upoznati. Jedna je cura imala dugu, platinastu kosu i par pramenovima u ludim bojama (koji su bili totalno fora!), a i iz daljine mogla sam zapaziti plavo-sivu boju njenih velikih očiju koje su me streljale ubojitim pogledom. Druga je djevojka pak bila nešto niža, kratke tamnoplave kose i svijetloplavih očiju. Ona se, za razliku od prve, veselo smješkala. Dečko koji je stajao između njih dvije bio je visoki tip, crne poluduge kose i crnih očiju. Na sebi je imao majicu s printom bezjačke grupe ,,Iron Maiden'' , pa sam automatski zaključila da je mješanac, mutnjak ili da se dobro kuži u svijet bezjaka.
-Bok.- Pozdravio me Starz. Ruke je čvrsto stisnute držao u džepovima. Valjda ni sam nije bio siguran koliko je ovo bilo pametno.
-Bok.- Odzdravila sam ja. Desnom sa rukom prošla kroz kosu kako bih popravila pramen koji mi je pao preko lica. Kako se šutnja tako ne bi otela u nedogled, djevojka kratke plave kose pružila mi je ruku.
-Ja sam Victoria Brooke Nancy Smith, ali možeš me zvati Vicky.- Veselo se predstavila. Blago sam se osmjehnula, rekla svoje ime i rukovala se s njom.
-Ja sam Lawrence Otto Ryan Dacourt. Poznatiji sam kao LORD, sigurno si već čula za mene.- Rekao je onaj dečko namjestivši neku frajersku pozu. Podigla sam jednu obrvu u zrak.
-Zezam se.- Priznao je ubrzo pruživši mi ruku. I s njim sam se rukovala. Starzu je postalo malo lakše, ali onda je pogledao onu drugu curu. Ona je gledala u mene kao da će me ubiti na mjestu. Imala je prekrižene ruke na prsima. Ništa nije govorila pa mi je postalo malo neugodno. Vicky ju je trknula laktom.
-Hej! To boli!- Uzviknula je ona. Svi su se ljudi okrenuli prema nama kako bi vidjeli što se događa.
-Smiri se!- Šapnula je Vicky dok joj se lice crvenilo. Cura ju je pogledala onim vatrenim pogledom i isplazila joj jezik. Tada je ponovo pogledala u mene.
-Ja sam Loredanna Vanessa Nadia Malfoy, sestra tvoje prijateljice Draca. I samo da znaš da uopće ne podnosim ljude koji podnose nju.- Odvratila je brzo podlo se smješkajući. Zbunjeno sam ju pogledala. Kako je mogla kakva sam osoba ako me još nije ni upoznala? Ne možeš ljude ocjenjivati na temelju predrasuda. To što se ja družim s njenim bratom (ili, kako ga ona smatra; sestrom) ne znači da sam opaka i pokvarena Slytherinka. Loredanna je spustila pogled i zapiljila se u svoje narančaste starke. Mislim da joj je možda bilo žao što je tako burno reagirala.
-Pa, što ćemo sad?- Upitala je Vicky. Koliko se dalo zaključiti, Vicky je bila draga i vrlo vesela osoba. Nastojala je spasiti ovo već ionako propalo druženje.
-Idemo u gostionicu ,,Kod Veselog Čarobnjaka''. Tamo se možemo bolje upoznati.- Predložio je LORD. Starz i Vicky su se složili, dok je Loredanna i dalje buljila u svoje starke. Ja sam samo potvrdno klimnula glavom. Krenuli smo prema gostionici do koje je vodio dug, prašnjav put napravljen od kamenčića. I dok smo ja i Vicky veselo čavrljale, čula sam Loredannu, koja je hodala iza nas, kako nogama udarao o tlo i tiho pjevuši: ,,Draco je ulizica, pravi mali smrdljivac; Mrzim toga trola glupog, da bar ga strpali u Azkaban…''
Ušli smo u gostionicu. Već sam nekoliko puta bila tamo, ali bilo je to tako davno, dok sam još bila klinka… Sada se sve promijenilo. Bio je to poprilično moderni kafić, s mnogo mladih koji su sjedili za stolovima. Jedino što mi se nije sviđalo unutra bili su polijepljeni plakati. Ok, druga stvar da su to bili posteri Magičnih tipova ili bilo kojeg drugog čarobnjačkog benda, ali ovo je fakat bilo previše; Bili su to plakati na kojima je pisalo: ,,Glasujte za Dolores Umbridge!''. Plakati su bili, već pogađate, u njenoj omiljenoj rozoj boji a na njima je također bila i njena slika… Samo su je malo retuširali (da malo; skinuli su joj pedeset kila i pedeset godina!). Umbridgica se kandidirala za novu Ministricu magije jer se posvađala s Fudgeom. Već dva tjedna Dnevni prorok piše samo o njenom kandidiranju i njihovoj svađi. Na svakom je izdanju obavezno bila njena iritirajuća faca s ogromnim osmijehom, pa smo ja i Angie rado uzimale naslovnice i gađale ih svim i svačim… He, he… Sjeli smo za jedini slobodan stol i naručili piće. Loredanna je skoro poludjela kada je vidjela Umbridgicine plakate pa je ležerno ustala i, kada se konobar okrenuo da bi nam natočio piće, na desetak njih našarala brkove ili napisala neki uvredljiv tekst. Svi smo se nasmijali a ona je spremila crni marker u džep i sjela do Vicky.
-Pa onda, čemu ovo okupljanje?- Upitala je Starza. On joj je uputio preziran pogled.
-Nessa, znam da ti ne podnosiš Slytherine ali sjeti se da sam ja Slytherin i da uopće nisam loš kao oni. Ni Norrah nije; Da je, misliš da bi se pristala naći s nama?- Objasnio joj je. Loredanna je napravila neku čudnu grimasu koja je bila znak da se slaže s njim. Okrenula se prema meni.
-Pa dobro, dajmo gospođici Charnel priliku; Po čemu si ti različita od ostalih Slytherinaca?- Upitala me. Ovaj put joj je pogled bio blaži.
-Pa… Kao prvo, istina je da sam Slytherinka, ali to je najviše zbog toga što su mu starci bili Smrtonoše…- Počela sam ja. Loredanna je digla ruke u zrak i cinično uzviknula: ,,Pa onda? Što još čekaš? Nek' me munja pogodi isti tren!''. Starz i LORD nabacili su ironičan osmjeh, a Vicky je slegnula ramenima.
-Ona samo voli dramatizirati.- Rekla je. Loredanna joj je po drugi put danas isplazila jezik.
-Nisi mi dala da dovršim; Nikada nisam upoznala svoje starce. Poginuli su dok sam bila još beba, odgojili su me ljudi s kojima sada živim. Oni imaju kći Hannah koja mi je kao sestra a uskoro će dobiti još jedno dijete. Ja stvarno ne znam kako sam završila među Slytherinima jer nisam nešto posebno različita od Hannah, a ona je završila među Gryffindorima.- Objasnila sam joj. Loredanna me pogledala nekim blagim pogledom, koji me totalno iznenadio.
- Joj sorry, nisam znala da su ti starci mrtvi…- Ispričala se.
-Nisi ti kriva. Znam što si pomislila kada sam ti rekla da su bili Smrtonoše. Pa poznajem tvog starog! Sorry, ali on je stvarno živi užas!- Odvratila sam manje ukočeno zauzimajući obrambeni stav. Loredanna se sada veselo nasmijala.
-Napokon netko tko smatra da je moj otac ca-pi-čki!- Viknula je. Opet su svi pogledali u nju. Mi smo se međusobno pogledali kako ne bismo prasnuli u smijeh.
-Sviđaš mi se. Nisi folirantica i ulizica k'o moj bolesni brat. Jedna si od rijetkih koji mi se usude u facu reći da mi je otac gad. Za to treba imati hrabrosti.- Priznala je. Pružila mi je ruku.
-Ja sam Loredanna Vanessa Nadia Malfoy, ali frendovi me mogu zvati Nessa.- Predstavila se. Čvrsto sam joj stisnula ruku dok se ona radosno smješkala.
-Drago mi je.- Odvratila sam.
-I bolje ti je! Znam biti jako gadna kada mi netko stane na žulj!- Rekla je kroza smijeh. I tako je krenulo; Svi smo međusobno razgovarali i upoznavali se. Prvo mi se činilo da je Nessa totalno bahata, ali je ispalo da je užasno smiješna, samouvjerena i draga cura. Vicky je također super cura. A LORD? Istina, malo je umišljen ali je dobar tip. Večer koju sam zamišljala kao totalni sraz ispala je odlično… Hm, mislim da se svi moramo sjetiti onog filma (i knjige) ,,Ponos i Predrasude'', a pogotovo ja i Nessa…
Stigla sam doma jako kasno. Ušla sam u boravak. Tamo bi bio potpuni mrak da nije gorjela vatra u kaminu. Hannah je sjedila na dvosjedu, u svojoj preslatkoj pidžamici s pesekima i micekima i čitala neku debelu, crvenu knjigu. Kosu je svezala u visoki rep pa sam pretpostavila da se spremala na spavanje.
-Bok!- Pozdravila me veselo spuštajući knjigu na stol. Nikada nisam razumjela kako je ona mogla čitati u potpunom mraku. Irene kaže da je to neka posebna moć, da ima mačji vid, no nikad u životu nisam čula za to.
-Evo me napokon.- Rekla sam s vrata. Skinula sam jaknu sa sebe i bacila je na jedna od naslonjača.
-Kako je bilo?- Upitala je. Zajedno smo krenule po stepenicama, prema našim sobama.
-Super. Starzovo društvo je totalno otkačeno. Da si bar i ti išla!- Izbrbljala sam. Skinula sam tenisice s nogu i bacila ih niz stepenice. Hannah me zbunjeno pogledala.
-Pa dobro. Idem ja spavati, već je prošla ponoć.- Rekla je. Zaželjela mi je laku noć i ušla u sobu. Otvorila sam vrata svoje sobe i zalupila ih. Čekala sam da škljocne bravom i ode u krevet. Nakon nekoliko sekundi napokon se zaključala i legla u krevet. Uvijek je to radila. Čekala je kraj vrata i osluškivala jesam li ušla u sobu. Hvala Bogu da nikada nije provjeravala inače bi bilo svačega… Tiho sam sišla po stepenicama i sjela na naslonjač u boravku. Trebalo mi je malo mira. Falio mi je K.C. a prošla su samo dva dana od kada sam ga zadnji put vidjela. Pomisao da ga više neću vidjeti bila mi je nezamisliva.
-Nadam se da ću te uskoro vidjeti…- Prošaptala sam sklupčana na naslonjaču. Kako se vatra polako gasila, tako sam ja postajala sve umornija. Ubrzo sam zaspala i sanjala jako čudan san… Stvarno čudan san…
P.S.: Dragi Vicky, Nessa i LORD! Nadam se da vam se sviđa kako sam vam ubacila. Znam da se vi možda (ili sigurno) ne poznajete međusobno ali ova mi se ideja činila odličnom. Mislim da vam neće smetati ni to što sam stavila da smo postali frendovi.
By: NALC
Post je objavljen 26.06.2008. u 19:07 sati.