Evo i mene, uzdigoh se iznad ove vručine pa da istpikam nekoliko mudrih rečenica.
Šta da velim, Turci... ah... jebajiga i najboljima se događa a ne nama, preko nekoliko desetaka stotina građana na trgu, gužva ko da Jozo za đabe daje hamburgere, neko urla neko pjeva svi neš rade, mi gledamo utakmicu i ono odužilo se to jebiga preko devedesete. Grickamo nokte, nerviramo se, Turci stišču, a s tim se razmjerno meni mjehur širi i tera mi e pišat.
I jebajiga, bezbubrežni Klasnić daje gol, svi veseli, hepi, jea, vrištanje nea šta kul smo si, kob reko da če nam neki hađi mađi tađikistan musliman u 122. minuti (koja, samo reda radi da kažem, u nogometu ne postoji) dati gol.
I eto penali, od naših 4 pucača trojica nisu ni krzali mrežu, dvojica gol promaše. Ono ja ovakav sa tri lijeve noge bi pogodio bar gol al dosta o tome.
Eo napokon ču prestat srat o štreberima jer ih, fala bogu, neču vidit jedno dva mjeseca taman da zaboravim da ih poznam :D ... jebajiga kriplovi, šta im ja mogu... Škala završila samo jedem spavam skačem plivam spavam jedem i tako stalno u dva kruga. nemogu više vrisnuču ak ne nađem neku zanimaciju.
Dok ljudi uče za popravne ispite, kuvaju se kod kuče, ja za kompom pokušavam smislit nešto za spas čovječanstva od genetski modificiranih buba švaba promjera šest metara koje če nas napast za jedno dvje godine, a ja oču bit spreman. Neam inspiracije izgleda da je ... isparila... ovo sunce sam čupa energiju iz mene, da se mene pita ja bi ga ugasio, koji če mi kurac sam grije XD
Post je objavljen 26.06.2008. u 13:06 sati.