Ponovno post...Dosadno mi je i nemam kaj radit, pa onda pišem post...jooooooj, danas mi je dan u totalnom k*** da oprostite....od jutra....Problemi s dečkom i koji su to, zna samo jedna osoba....Ah...Trebeala sam se čut s njim, ali nešto je ''iskrsnulo'' pa me pozdravio preko sestre...Dala sam sve od sebe..Uložila sam sve svoje dane za njega, dala bi sve za njega, ali možda je on taj koji griješi i koji je napravio jednu jedinu grešku, a to je da nije iskoristio ni jednu od pet novih prilika koje sam mu davala...a one cure sa strane....i sa njima sam imala muke....neprospavane noći....razmišljala sam o stvarima koje su mi rekle, jesu li istinite..Iako ja svima govorim ne vjerujte tračevima i laževima koje drugi pričaju, nemojte, kažem vam iz vlastitog iskustva...Nekad morate i riskirati zar ne?Bar tu riskirajte......reko je, čut ćemo se navečer...Nema šanse....nisam raspoložena za ništa više....Em mi je vruće ko u sauni, onda još i on...A dosta mi je svega...Pa onda još frendica sa strane sa jednim dečkom kojeg mi spominje zadnje 4 god. a ne želi bit s njim jer se boji...ah....Oprostite ljudi, nemogu bit na svim stranama...Nemam snage...Sve sam iskoristila u par dana što mi je ostalo...Jedva čekam da se maknem iz ovog mog prokletog doma i odem na more...Više stvarno ne mogu..Živim za taj dan kada ću se iz auta zadnji put okrenut prema kući, a neće me biti 2 mjeseca doma...živim za to...Eh da, i u ovom postu bi se zahvalila svima koji su mi komentirali toliko, a posebno svojoj lavici imenjakinji...I njoj se posebno zahvaljujem ovim putem na svim onim riječima koje mi je rekla za dečka...HVALA još jednom....Ja ne shvaćam zašto je ljubav tako komplicirana stvar??Zašt jednostavno ne možeš biti sretan kad se već zaljubiš, a ne da prvo dobro moraš patiti....I zašto u životu najviše nesreće imaju dobri ljudi, oni koji su predobri, a oni koji su zli, sreću....To mi ne ide u glavu...Zašto ''pravda'' stane na krivu stranu, ali uvijek...Da, imam problema...I nisam jedina koja imam problema, znam, ali kad ja sebe izjedam danima zbog jednog krivog poteza koji sam napravila u svom životu...Pazim se i ne želim patiti, a onda samu sebe zajebem...Tako je to valjda...Patnju ne možeš zaobići,a tako bi voljela da mogu..I zašto svi dobri, predobri ljudi s vremenom postaju tužni???I onda ona zadnja nada u njima kad misle možda će još imat prilike biti sretni, nestane...poznajem jednu tu osobu...emo osobu..svako malo je u nekoj depri i treba moju pomoć...Naravno, ja sam uvijek tu za onoga koji treba pomoć i uvijek pomognem na neki način, al zašto se to meni rijetko kad vrati i to od onih osoba za koje sam najmanje očekivala...A one za koje sam očekivala da će bar pitat u čemu je problem...niti me ne pogledaju..a što je najgore u svemu tome....te osobe s kojima mogu pričati o svemu s osobe s kojima se ne znam uživo...ali bih željela upoznat te osobe koje su mi pomagale cijelo vrijeme, i željela bi im zahvaliti za to...Moji dani sreće su iza mene, sada slijedi par dana tuge, dok se ne oporavim, zato sam i napisala ovaj, malo duži post, jer ne znam kad će idući, možda na dan prije nego kad idem na more....Vidjet ću...ovisi sve o tome, kako će se razvijat situacija s ovim dečkom....Idem ja....Nemojte ovih dana bit tužni, samo se pazite ovih vrućina, LOL, a ja ću vraćat komentare, a to znači da možete nastaviti svi svojim tempom....Idem ja, ljudovi volim vas sve i uživajte miii.....pusaaaaaaaaaa
Post je objavljen 24.06.2008. u 15:41 sati.