Marketing
To nova dječja dekica. Nije još gotova. Pitala me prijateljica "kad stigneš?". E kad? Kad se vozim autoputom Zagreb-Beograd. Tad stignem.
Muško strogo koncentrirano na cestu i na preticanje SVAKOG vozila na cesti ne može razgovarat samnom. U mojoj glavi ionak kaos pa se ne isplati ni sam sa sobom razgovarat. Jerbo sam si dosadna. Od tog kaosa. Pak onda uzmeš igle i vunu i štrikaš. To u stvari začas gotovo.
Inače što? Gledao bi cestu i umirao od dosade jer kako sam već rekla autoput Zagreb - Beograd stravično i bezgranično dosadan. A ondak, kako što sam već isto rekla i sama sebi sam dosadna. Ovako, ispala dekica. Cap-cap do Beograda i natrag i imaš djelo.
Inače idem u Budimpeštu i to sam već rekla. Pak bi se za put trebala spremat a mi se neda. Nije da sam oduševljena i nije da sam baš htjela tam ić, već sam bila, ima mjesta koja nisam vidjela. Na primjer Meksiko nisam vidjela. Al što je tu je, idem šetat sama po prekrasnom gradu.
Muškarca i pasa ostavljam doma. Samo sam zatražila da me sfinanciraju, jerbo sam gola i bosa a tamo ću imat vremena da se obučem. Sugerirala sam skromnih 2000 eura našto mi Muškarac rekao da nema problema u nekom drugom životu. Našto sam ja pitala "pa zašto te imam?" no mi nije znao odgovoriti pa se sad i ja pitam?!?!?!
Mislim oću gola i bosa hodat po Budimpešti???????
Dalo mi i godišnji odmor , stoga se idem odmarat. Danas i sutra. Ondak ću na sebe nabacit jedinu haljinu koju imam i krenut u bijeli svijet. U pinklec ću stavit pasoš i pokoji bonbon. Bonbon će mi bit potreban kad dođem pred izloge i shvatim da si TO NE MOGU KUPIT. Jerbo mi Muško nije napunilo novčanik.
Pak ću si onda izvadit bonbon iz pinkleca, stavit ga u usta, te nakratko imat osjećaj da mi život sladak.
Hmm da. Ondak ću se vratit . A možda i neću. Možda tamo nađem posao. Pak ostanem. Možda će me netko htjet za kondukterku. Naučit ću mađarski i zaposlit se u budimpeštanskom ZET-u.
Možda. A možda i ne.
Sad idem zvat Udrugu za zaštitu potrošača. Jerbo mi dost kupanja u kadi koja nema emajla. Jerbo se emajl ubrzano skinuo dva tjedna nakon emajliranja. A gospodu za reklamacije ne moš dobit. Jer ih nema. Ili poklope telefon kad nam čuju nervozne glasove.
Udrugi ću ispričat svoju tužnu , gorku i tragičnu priču o kupanju u kadi na kojoj se emajl vidi samo sa povećalom. Ak mi oni ne pomognu neznam što ću. Možda onda ipak ostat u mađarskom zetu kao kondukterka.
Štovano čitateljstvo vidi da laprdam i ja mu se ispričavam.
Umorna sam i nemogu više. A kad si umoran glava ti prepuna svega i svačega. Maraton imaš u njoj. Pametni ljudi kažu da to stres.
U svakom slučaju odmorit idem. Dušu i tijelo. Pak ću onda valjda bit sposobna jednog lijepog dana isproducirat i kakav normalan post.
Post je objavljen 24.06.2008. u 08:10 sati.