Ponekadm se sklopim sa dezorijentiranim nitima i napravim poveznicu. Tada, a to je samo ponekad, sve bude jasno.
Dovoljan je samo jedan titraj da me vrati na početak strmog uspona tanke mreže malih nevidljivih logičnosti.
Kroz kišne oblake nazire se mjesečina. Procijep između vremena te zbunjuje.
Poveži se i bit će sve jasno, na trenutak jasno. A to je dovoljno. Dovoljno je da znaš da si jednom znala, dovoljno da saznaš da si jednom saznala.
Nikad mi nisi rekla neke stvari
Nikad ti nisam rekla neke stvari
Ali oboje dobro znamo. Jednom smo saznali bez riječi. Jednim bazosjećajnim pogledom smo mogli reći sve jednom davno, a nismo. Zato sada govorimo, možda preiviše za stvari koje ćemo otkriti.
Ne znam želim li ovo, ne znam što to radim. Hoću li saznati, hoćeš mi nekako šapnuti? Reci mi, bez tebe ne znam. Bez tebe ne postojim, jer bez mene ne postojiš. I zato ti hvala.
Post je objavljen 23.06.2008. u 20:59 sati.