Nemoj ni pokušavati reći
Kako je bio pogrešan trenutak,
Kad je večer opojno mirisala
Na tek pokošeno sijeno.
Nemoj se truditi objašnjavajući
Da je želja nadjačala razum.
Pusti neka rijeka emocija
Teče i dalje svojim koritom,
Makar samo moju obalu preplavila.
Dozvoli da probuđene strasti
Neke nove vatre u duši nalože.
Neka se snovi makar u meni množe....
I šuti, to te ništa ne košta....
A meni to osmijeh na lice
i rodost u dušu vratiti može.