Marketing
Razmatranje o klanjanju, 2.dio
Kao punopravni članovi Crkve, po svetoj Potvrdi, odlučimo otvoriti svoja srca djelovanju Duha Svetoga, da nas i ova razmatranja potaknu na zrelije shvaćanje Božje ljubavi prema nama po Njegovoj stvarnoj prisutnosti u Euharistijskom kruhu... Zastanimo na trenutak i maknimo se od vreve i buke ovog svijeta... Prebirajmo u dubini svog srca ove riječi...
U klanjanju se više ne vrtim oko sebe i svojih problema, nego pokušavam gledati jedino na svoga Boga. Zaboravljam sebe jer me je Bog zahvatio potpuno, jer mi je on jedini važan. Paradoks je da u zaboravljanju sebe postajem sasvim prisutan, sasvim pravi, sasvim Ja. Tu se ne bavim nikakvim problemima, ni ljudima, tu me Bog ispunjuje potpuno. 
U klanjanju se krije čežnja da se konačno oslobodim sebe, da budem slobodan od neprestane vrtnje oko sebe, od želje da sve bude usmjereno na mene, da posvuda hoću imati nešto za sebe. Zaboravljajući sebe ja sam potpuno slobodan, sasvim zahvaćen Bogom. Sada ništa drugo nije važno. Moji problemi nisu više važni, ni moja krivnja, ni moje psihičko stanje. Vrijedi jedino Bog. Georges Bernanos reče jednom da je velika milost prihvatiti sama sebe. Mi znamo da za to trebamo čitav jedan život. Ali milost nad milostima, veli on, jest moći sama sebe zaboraviti. Kad sama sebe zaboravim, ja sam postao potpuno slobodan od sebe. Ali to ne mogu učiniti sam, nego jedino ako me zahvati Bog i ako pustim da me moj Bog zahvati. Kad mi Bog dođe tako blizu da vrijedi još jedino susret s njim, tada splasne često toliko nametljiva blizina ljudi koji od mene nešto hoće, ili blizina briga i problema koji me tište. Kad Božja prisutnost sve ispuni, u meni ništa drugo više nema mjesta, nada mnom više ništa drugo nema nikakve vlasti...
Post je objavljen 21.06.2008. u 14:53 sati.