NAPOKON JE GOTOVO! GOTOVO! I POCELI SU PRAZNICI! PRAZNICI! Ne mogu vjerovati da je gotovo! Mislim, jedva sam docekala kraj, ali stalno mislim da sam se nekako prelako izvukla za pocetak svog novog zivota... danasnji dan je bio SUPER. Cak bolji nego sto sam ocekivala... Isli smo ujutro u skolu i vec prije 1. sata tam su se skoro svi sedmasi, a i neko osmasi, kako to Kaja kaze, pofarbali. I dosla defektologinja i pedagoginja i sve im zapljenila i zabranila ulaz u skolu. Mislim stvarno.... A rekli su da nema mazanja prije pola 12... Nastava je bila cista sprdacina. Prvo smo dali Kaji majcu. Sa prednje strane je pisali.“8.c u srcu“, a sa straznje: „Kaja je kul.“. Mi smo na crvenim majcama imali natpis;“Na glavi trula gljiva, za sve je skola kriva!“ Drugi sat smo Grozi kupili vino i kiki bombone. Treci sat smo Kaji dali dar: lancic s privjeskom, maramu, buket i bombonjeru. Kako je ona bila presretna! To je bilo jezivo. Uglavnom, cijeli dan smo pustali muziku (Šaja je donio laptop) i jedino je biologiju Tija odgovarala. Ali o tom po tom. Pedagoginja nam je takoder zapljenila i markere i ne mogu vjerovati koliko ljudi se nije sjetilo sakrit koji marker... Mislim, stvarno... ja sam morala dati jedan marker, zato sto pedagogica zna mene, no ostala su mi jos 3 (znam ja prosvercat stvari). Uglavnom, mi smo poslije nastave osli po markere i usput zdipili koji sprej. Kao, ono, nasi su, mi smo vam ga predali... I poslije smo bili u parku i cekali Kaju kako nam je ona i rekla. sve je bilo dobro dok nije dosla Raicka i pocela spricat pjenom za brijnje. A kako sam ju naspricala kad je mene pokusala (nije ona jedina koja je uspjela nesto prosvercat pred budnim okom skolske uprave). Kako su decki sredili Emily i Mariu! Bile su sve bijele! Kad je Kaja dosla, odvela nas je na utakmicu koja se vodila izmedu osmasa i profesora. Na kraju su ipak profesori odnjeli pobjedu. Poslije se nekolicina razreda zaputila prema kupalistu na Kupi. Ala, koja je to bila pogreska! Izgleda da mi jedini tamo nismo bili napuseni ili pijani (dobro, mi i bekani iz nase skole). A voda uopce nije bila za kupanja (doslovno su grane plivale po njoj)! Dobro, neke su se budale ipak kupale u njoj (citaj: Sandro, Šeki, Skrbin). Uglavnom, kad su Rale i Tina pocele sve prisutne gadat brasnom i pjenom, shvatili smo da je ovom druzenju kraj. I tad smo se razisli.... Uglavnom, sad za mene pocinje novi zivot. Zivot bez Sandra i ostalih budala iz ove skole. Sa mnom ce u skolu ici jedino Pucovici, Cavlovicka i mozda Mesicka. Ali vazno je da sam napokon dobila priliku zapoceti svoj zivot iznova. A danas svi drzimo fige Hrvatskoj da prode u polufinale i ponovo zgazi Njemacku! Hajde bok i citamo se!
Post je objavljen 20.06.2008. u 19:38 sati.