iako čvrsto poricao,
iako mojim venama alkohol tekao,
i ne osjetila tlo pod nogama,
sa tvojih usana sam upila,
a ne iz konteksta izvukla…
pusti glas molim te,
neka kao rijeka teče,
jer neznanje ubija,
prozbori istinu koliko god gorka ona bila,
zašto bih te zamrzila…
u ruke sam ti se predala,
snove divne snivala,
tvoje poljupce na usnama,
tvoj dah što mi kožu miluje,
svake sekunde sve više voljela…
sama sebe preispitujem,
pa zar sam na to spala,
granica između ljubavi i mržnje,
jest jako mala,
kao staklo tanka…
ali samo si pitanje postavi,
koliko tebe u meni ima,
da li sam istine vrijedna,
da li će staklo pući,
kojom stranom ću poći…
Post je objavljen 18.06.2008. u 23:39 sati.