Posljednjih dana trčim raširenih ruku i prepuna iščekivanja kroz sate koji lete pored mene. Previše obaveza i nametnutih poslova, mnoštvo velikih i malih „to do“ lista, podsjetnika u kalendaru i svega onoga što čeka da ja dođem.
Nešto me nije briga, ali apsolutno nije.
Danas sam shvatila da sam se zaista promijenila (na bolje naravno).
Ludi dan na poslu sa uskakanjem u dodatne obaveze, stavljanja mene u pozicije na kojima u startu nisam ravnopravni igrač i uzaludni pokušaji dogovora.
Na kraju iznenađenje…mada sam se iznervirala rekla sam jasno i glasno što mislim i u trenutku kad sam zaključila da zaista više nema smisla isključila sam se iz priče. Sve se na kraju sredi (sigurna sam u to).
Ono u što sam najsigurnija je činjenica da ja vrijedim puno više od toga da se grizem radi tuđih napola i loše obavljenih poslova….neka bude svakome svoje….
Hm čudno je i ovo je za mene novo…
I moram priznati da uživam u tom osjećaju….
Post je objavljen 18.06.2008. u 16:17 sati.